OD APOLA DO ARTEMISA: POVRATAK ČOVEKA NA MESEC Od istorijskog leta Apola 8 do nove ere ARTEMIS 2 NASTAVLJA PUT KA ZVEZDAMA
Raketa Space Launch System (SLS) sa svemirskom letelicom Orion i četvoročlanom posadom (Rid Vajzmen, Viktor Glover, Kristina Koh i Džeremi Hansen) uspešno je poletela 1. aprila 2026. godine u 18:35 po lokalnom vremenu iz Kenedijevog svemirskog centra.
Ovo je prva misija sa ljudskom posadom u okviru programa Artemis, koja će astronaute odvesti na put oko Meseca i vratiti ih na Zemlju nakon deset dana.
Dakle, nema sletanja, samo "izviđačka" misija. Ali već Artemis III imaće za cilj sletanje ljudi na Mesec i njihov dugoročni ostanak na jadinom Zemljinom satelitu.
Ovo je prilika da podsetimo Apolo programa i uporedimo ga sa savremenim dostignućima kojima se može pohvaliti NASA kada je reč o programu Artemis.
Apolo – doba kada je čovek prvi put stigao na Mesec
Naime, program Apolo jedan je od najvećih naučno-tehnoloških poduhvata 20. veka. U periodu od 1961. do 1972. godine, NASA je uspela da pošalje ljude na Mesec i bezbedno ih vrati na Zemlju, što je kulminiralo misijom Apolo 11 1969. godine.
Međutim, put do tog uspeha bio je ispunjen izazovima. U početku su se nizale brojne test misije, neke uspešne neke neuspešne,
Prekretnicu je napravila misija Apolo 8 – prvi let u kojem su ljudi napustili Zemljinu orbitu i ušli u orbitu oko Meseca.
Njihov pogled na Zemlju, ovekovečen fotografijom „Earthrise“, promenio je svest čovečanstva o sopstvenoj planeti.
Nakon prvog sletanja, usledile su i druge uspešne misije, poput Apolo 12, Apolo 14, kao i tehnološki naprednije ekspedicije Apolo 15, Apolo 16 i Apolo 17, koje su omogućile duže boravke i korišćenje lunarnog rovera.
Pioniri svemira: Ruski i sovjetski doprinos istraživanju kosmosa
Bilo bi nepravedno ne pomenuti ruski doprinos istraživanju kosmosa.
Dakle, ruski naučnici su u orbitu lansirali prvi satelit, Sputnjik, 1957. godine, čime su otvorili eru svemirskih istraživanja.
Godinu dana kasnije, mali pas Lajka postala je prvi živi organizam u orbiti.
1961. godine, Jurij Gagarin je postao prvi čovek koji je u Zemljinoj orbiti.
Ovi podvizi pokazali su kako istraživanje, hrabrost i inovacija mogu otvoriti vrata najdaljim horizontima.
Apolo 13 – misija koja je zamalo postala tragedija
Posebno mesto u istoriji zauzima Apolo 13 – misija koja je pokazala koliko je svemir nepredvidiv, ali i koliko su ljudska domišljatost i timski rad snažni.
Samo dva dana nakon poletanja, došlo je do eksplozije u servisnom modulu, što je ozbiljno ugrozilo živote astronauta. Umesto sletanja na Mesec, misija je pretvorena u borbu za opstanak.
Sumnje i teorije zavere
Iako su misije Apolo program jedan od najdokumentovanijih događaja u istoriji, tokom decenija pojavile su se i brojne teorije zavere koje dovode u pitanje da li je sletanje na Mesec zaista izvedeno.
Ove sumnje najčešće se zasnivaju na tumačenju snimaka i fotografija, kao i na nepoverenju prema zvaničnim institucijama. Međutim, naučna zajednica i brojni nezavisni dokazi – uključujući uzorke donete sa Meseca, snimke drugih svemirskih agencija i laserske reflektore koji se i danas koriste – potvrđuju da su astronauti zaista boravili na površini Meseca.
Iako su teorije zavere i dalje prisutne u javnosti, one nisu uspele da opovrgnu ogromnu količinu dokaza koja stoji iza jednog od najvećih dostignuća čovečanstva.
Astronauti su morali da koriste lunarni modul kao „spasilačku kapsulu“, dok je tim na Zemlji osmišljavao načine da im omogući povratak. Jedan od najpoznatijih trenutaka bila je improvizacija sistema za filtriranje ugljen-dioksida, napravljenog od materijala koji su im bili dostupni u letelici.
Iako nije ostvarila svoj prvobitni cilj, Apolo 13 je ostao upamćen kao „uspešan neuspeh“ – misija u kojoj su svi članovi posade preživeli zahvaljujući izuzetnoj koordinaciji i hladnokrvnosti.
🚀 Artemis – novo poglavlje istraživanja
Posle više od 50 godina, čovečanstvo se vraća Mesecu kroz Artemis II, prvu misiju sa posadom u novom programu.
Ova misija je poslala astronaute na put oko Meseca, bez sletanja, ali sa ključnim ciljem da testira sve sisteme za buduće ekspedicije.
Let se odvija uz pomoć rakete Space Launch System i kapsule Orion spacecraft, koji predstavljaju najsavremeniju tehnologiju razvijenu za duboki svemir.
Artemis II i Apolo 8 – istorija se ponavlja
Poređenje između Artemis II i Apolo 8 otkriva zanimljive paralele:
Sličnosti:
- Obe misije šalju ljude na put oko Meseca bez sletanja
- Predstavljaju ključni korak ka budućim misijama sa sletanjem
- Imaju ogroman istorijski i simbolički značaj
Razlike:
- Apolo 8 je bio korak u potpuno nepoznato, dok Artemis 2 koristi decenije iskustva
- Savremena tehnologija omogućava veću bezbednost i preciznost
-
Artemis program ima dugoročan cilj – izgradnju baze na Mesecu i put ka Marsu
Foto: pixabay.com
Zanimljivosti koje povezuju dve ere
- Računari u Apolo misijama bili su slabiji od današnjih telefona
- Apolo astronauti su prvi ljudi koji su videli „tamnu stranu“ Meseca
- Artemis će uključiti prvu ženu i prvu osobu druge rase u misiju ka Mesecu
- Planira se dugoročno prisustvo ljudi na Mesecu, što nikada nije bio cilj Apola
