ОД АПОЛА ДО АРТЕМИСА: ПОВРАТАК ЧОВЕКА НА МЕСЕЦ Од историјског лета Апола 8 до нове ере АРТЕМИС 2 НАСТАВЉА ПУТ КА ЗВЕЗДАМА
Ракета Space Launch System (SLS) са свемирском летелицом Orion и четворочланом посадом (Рид Вајзмен, Виктор Гловер, Кристина Кох и Џереми Хансен) успешно је полетела 1. априла 2026. године у 18:35 по локалном времену из Кенедијевог свемирског центра.
Ово је прва мисија са људском посадом у оквиру програма Артемис, која ће астронауте одвести на пут око Месеца и вратити их на Земљу након десет дана.
Дакле, нема слетања, само "извиђачка" мисија. Али већ Аrтемис III имаће за циљ слетање људи на Месец и њихов дугорочни останак на јадином Земљином сателиту.
Ово је прилика да подсетимо Аполо програма и упоредимо га са савременим достигнућима којима се може похвалити НАСА када је реч о програму Артемис.
Аполо – доба када је човек први пут стигао на Месец
Наиме, програм Аполо један је од највећих научно-технолошких подухвата 20. века. У периоду од 1961. до 1972. године, НАСА је успела да пошаље људе на Месец и безбедно их врати на Земљу, што је кулминирало мисијом Аполо 11 1969. године.
Међутим, пут до тог успеха био је испуњен изазовима. У почетку су се низале бројне тест мисије, неке успешне неке неуспешне,
Прекретницу је направила мисија Аполо 8 – први лет у којем су људи напустили Земљину орбиту и ушли у орбиту око Месеца.
Њихов поглед на Земљу, овековечен фотографијом „Earthrise“, променио је свест човечанства о сопственој планети.
Након првог слетања, уследиле су и друге успешне мисије, попут Аполо 12, Аполо 14, као и технолошки напредније експедиције Аполо 15, Аполо 16 и Аполо 17, које су омогућиле дуже боравке и коришћење лунарног ровера.
Пионири свемира: Руски и совјетски допринос истраживању космоса
Било би неправедно не поменути руски допринос истраживању космоса.
Дакле, руски научници су у орбиту лансирали први сателит, Спутњик, 1957. године, чиме су отворили еру свемирских истраживања.
Годину дана касније, мали пас Лајка постала је први живи организам у орбити.
1961. године, Јуриј Гагарин је постао први човек који је у Земљиној орбити.
Ови подвизи показали су како истраживање, храброст и иновација могу отворити врата најдаљим хоризонтима.
Аполо 13 – мисија која је замало постала трагедија
Посебно место у историји заузима Аполо 13 – мисија која је показала колико је свемир непредвидив, али и колико су људска домишљатост и тимски рад снажни.
Само два дана након полетања, дошло је до експлозије у сервисном модулу, што је озбиљно угрозило животе астронаута. Уместо слетања на Месец, мисија је претворена у борбу за опстанак.
Сумње и теорије завере
Иако су мисије Аполо program један од најдокументованијих догађаја у историји, током деценија појавиле су се и бројне теорије завере које доводе у питање да ли је слетање на Месец заиста изведено.
Ове сумње најчешће се заснивају на тумачењу снимака и фотографија, као и на неповерењу према званичним институцијама. Међутим, научна заједница и бројни независни докази – укључујући узорке донете са Месеца, снимке других свемирских агенција и ласерске рефлекторе који се и данас користе – потврђују да су астронаути заиста боравили на површини Месеца.
Иако су теорије завере и даље присутне у јавности, оне нису успеле да оповргну огромну количину доказа која стоји иза једног од највећих достигнућа човечанства.
Астронаути су морали да користе лунарни модул као „спасилачку капсулу“, док је тим на Земљи осмишљавао начине да им омогући повратак. Један од најпознатијих тренутака била је импровизација система за филтрирање угљен-диоксида, направљеног од материјала који су им били доступни у летелици.
Иако није остварила свој првобитни циљ, Аполо 13 је остао упамћен као „успешан неуспех“ – мисија у којој су сви чланови посаде преживели захваљујући изузетној координацији и хладнокрвности.
🚀 Артемис – ново поглавље истраживања
После више од 50 година, човечанство се враћа Месецу кроз Артемис II, прву мисију са посадом у новом програму.
Ова мисија је послала астронауте на пут око Месеца, без слетања, али са кључним циљем да тестира све системе за будуће експедиције.
Лет се одвија уз помоћ ракете Space Launch System и капсуле Orion spacecraft, који представљају најсавременију технологију развијену за дубоки свемир.
Артемис II и Аполо 8 – историја се понавља
Поређење између Артемис II и Аполо 8 открива занимљиве паралеле:
Сличности:
- Обе мисије шаљу људе на пут око Месеца без слетања
- Представљају кључни корак ка будућим мисијама са слетањем
- Имају огроман историјски и симболички значај
Разлике:
- Аполо 8 је био корак у потпуно непознато, док Артемис 2 користи деценије искуства
- Савремена технологија омогућава већу безбедност и прецизност
-
Артемис програм има дугорочан циљ – изградњу базе на Месецу и пут ка Марсу
Фото: pixabay.com
Занимљивости које повезују две ере
- Рачунари у Аполо мисијама били су слабији од данашњих телефона
- Аполо астронаути су први људи који су видели „тамну страну“ Месеца
- Артемис ће укључити прву жену и прву особу друге расе у мисију ка Месецу
- Планира се дугорочно присуство људи на Месецу, што никада није био циљ Апола
