Stefan Srbljanović, diplomirani politikolog
VAŽNO JE NASTAVITI POLITIKU KONTINUITETA I PUT KOJI JE UTABAO MILOŠ VUČEVIĆ Započeo reformu prosvetnog sistema, dokazao se i pokazao u svakoj ulozi koju je obavljao
Moral i politika su kod Srba obično dva nespojiva pojma. Možda zbog srpskog inata i tvrdoglavosti ali i zbog toga što često samo želimo da smo na nečijem mestu zbog zavisti, bez obzira da li je to društveno-korisno ili ne. Srbin neće zameriti ako mu kažeš da je loš stolar, automehaničar ili tesar, ali će smrtno biti ljut ako mu kažeš da se ne razume u politiku ili sport.
Teška vremena rađaju lidere i u takvim vremenima se vidi ko je ko i od čega je sazdan. Nije kroz našu istoriju bilo mnogo političara koji su mogli ići pod ruku sa moralom niti im je poznat pojam političke ili moralne odgovornosti. Još su ređi oni koji su funkciju, koju su u jednom trenutku dobili ili zaradili, spremni da podrede interesu države ili stranke čiji su deo. Takvi ljudi izazivaju prezir čak i od svojih saboraca, a iz razloga što pokazuju da u politici može i drugačije i da nisu baš svi isti. Ko sabere dva i dva uočiće da Miloš Vučević od momenta preuzimanja Srpske napredne stranke, a posebno od trenutka kada postaje premijer Srbije, upravo postaje meta raznoraznih „moralnih veličina“ i s jedne i druge strane. Teško im je, sasvim sigurno, jer preko puta imaju čoveka koji se dokazao i pokazao u svakoj ulozi koju je obavljao; njegovi rezultati su njegova svedočanstva, bilo da govorimo o njemu kao Gradonačelniku Novog Sada, ministru odbrane ili Predsedniku Vlade Srbije. Na sve to, pokazao se kao endemska vrsta u svetu politike, baš kao što sam napisao u uvodnim pasusima, jer je tu svoju poziciju zacementirao onog momenta kada je podneo moralnu i političku odgovornost i povukao se sa pozicije premijera. Šta god neko od nas o tom postupku mislio i koliko god verovao da je moglo i drugačije...
U moru pozitivnih stvari koje je doprineo svojim radom izdvojio bih jednu a u svetlu trenutnih dešavanja u našoj zemlji. I verujem da i Vlada premijera Macuta po svim pravcima mora biti Vlada kontinuiteta, a naročito da nastavi da se bavi reformom prosvetnog sistema i onim, što je vezano za tu temu, započeo Vučević. To je pozitivan korak ka unapređenju obrazovanja u Srbiji i pored jasnih ciljeva i strategija zahteva uključenost stručnog kadra, društvenu podršku ali i finansijsku podršku. Ciljevi su jasni i nedvosmisleni i moramo konačno raskinuti tu višedecenijsku praksu razaranja našeg obrazovnog sistema, za početak. Dosta smo bili pogodno tle za razvoj i širenje različitih NVO koji su na krilima petooktobarskih promena prepravili i ovaj sektor. Pažljivo i planski su širili svoju mrežu otkidajući deo po deo suvereniteta našeg obrazovnog sistema da bi postali država kojoj udžbenike iz istorije ili geografije štampaju izdavači iz zemalja za koje smo kao narod genocidni. Neophodno je da kroz Ministarstvo prosvete uspostavimo jasnu strategiju koja bi zahtevala korišćenje domaćih obrazovnih materijala i razvijati udžbenike koji su prilagođeni nacionalnom kurikulu i potrebama učenika ali i celokupnog društva. I naravno da treba da uvedemo nacionalnu čitanku u škole jer je ona neophodan korak ka jačanju nacionalnog identiteta i očuvanja kulturne baštine.
„Navikavajmo mladež na dobro, od toga sve zavisi“. Znao je i pre više od dvesta godina, u trenutku kada je ove reči izgovorao Dositej Obradović, da je mladost budućnost svake zemlje. Zato se u pamet uzmimo dok je vreme i uhvatimo se u koštac sa ovim problemom. U pitanju je budućnost svih nas...
Stefan Srbljanović, diplomirani politikolog