BICIKLOM KROZ VOJVODINU: DELIBLATSKA PEŠČARA Spomenik otkriva jezivi zločin okupatora

Oko mene je bujna vegetacija kao da nisam u peščari nego u nekom šumovitom predelu. Austrougarska carevina se trudila da zasadi drveće kako bi sprečila eroziju zemljišta i zadržala pesak na tlu umesto na krovovima i ulicama sela koje okružuju Deliblatsku peščaru.

Negde na sredini puta između Šušare i Deliblata nailazim na natpis Spomenik. Obnovljenim stepenicama penjem se do malog platoa skrivenog u šumi. Na njemu se nalazi, takođe pre nekoliko godina obnovljen spomenik od kamena sa tablom na kojoj piše da ga je podigao SUBNOR Sreza kovinskog 7. jula 1955. na mestu gde je 9. oktobra 1941. od strane nemačkih okupatora streljano 430 Jevreja iz logora Banjica.

U knjizi dr Ivane Spasović „Stradanje u Pančevu i Jabuci tokom Drugog svetskog rata“, u izdanju Istorijskog arhiva Pančeva 2011. ovaj zločin je detaljno opisan.

„Početkom oktobra 1941. godine izvršeno je masovno streljanje, uglavnom Jevreja, u Deliblatskom pesku, u šumi na mestu zvanom Čardak, u opštini Deliblato. Jednog dana, oko 8 časova ujutru, pet velikih kamiona punih muškaraca, žena i dece, uglavnom iz koncentracionog logora blizu Topovskih šupa u Beogradu - stiglo je na mesto zvano „Čardak“. Žrtve su dovedene zajedno sa svim svojim stvarima, pošto im je rečeno da idu na posao. Odmah po dolasku, naređeno im je da počnu da kopaju rupe i taj posao je završen do 13 časova kada je počelo streljanje.

Streljanje je izvršeno na takav način da su sve žrtve bile smeštene u tri odvojena reda: prvi sa ženama i decom, a druga dva reda sa muškarcima. Streljanje je počelo streljanjem ljudi iz prvog reda, a oni iz drugog reda su morali da bace streljane žrtve u rupe; zatim je streljan drugi red žrtava, a treći red ih je bacao u rupe. Kada je treći red streljan, sami nemački vojnici, koji su vršili streljanje, bacali su ih u iskopane rupe. Istog dana, oko 5 časova, još jedna grupa žrtava je dovedena na ovo mesto u pet kamiona. Ukupan broj od oko 500 ljudi je streljan i sahranjen u sedam jama tog dana.

U junu 1944. kada se front sa istoka počeo pomerati kao Banatu - Zonderkomando 150. jedinica specijalizovana za uklanjanje tragova zločina nemačkog okupatora, izvršila je iskopavanje tela iz Čardaka i spaljivala leševe u posebnom krematorijumu, napravljenom za tu svrhu, tako da je tačan broj žrtava nemoguće utvrditi…

Nastavljam dalje kroz šumu potrešen svedočanstvom o još jednom zločinu okupatora o kojem do sada nisam ništa znao a verujem da isti slučaj sa većinom ljudi koji ovo budu čitali. 

Prolazim kroz Deliblato o kojem sam u ovom serijalu pisao pre nekoliko godina i na putu za Mramorak sa leve strane ukazuje mi se Specijalni rezervat prirode Kraljevac. 

Reč je o jezeru koje je je nastalo pod uticajem vetra i formiranja lesne terase u koju su usečene doline vodotokova: Spasovina, Obzovik, Mramoračka reka i Kraljevac, formirane rečnom erozijom. Vodotok Kraljevac je 1983. nasipom i prelivnom branom pretvoren u jezero. Podizanjem nivoa voda došlo je do plavljenja okolnih ritskih šuma i obradivih površina. Istovremeno je došlo i do odvajanja treseta sa dna jezera i nastanka plutajućih ostrva. Najveće plutajuće ostrvo je površine oko dva hektara i kao da je izašlo iz nekog Kusturičinog filma.

Slepo kuče iz Kraljevca pred izumiranjem

Pašnjaci oko specijalnog rezervata prirode Kraljevac jedno su od posljednjih utočišta ugroženih vrsta stepskih glodara tekunice i slepog kučeta u Srbiji. Reč je o vrsti stepskog glodara koja se u Srbiji može sresti u većem broju samo na području Deliblatske peščare, Subotičko-horgoške peščare i na obodnim delovima Fruške gore. 

Telo mu je valjkastog oblika, dužine od 25 cm, a težine oko 200 grama pa i više. Deluje nezgrapno. Glava je šira od tela, sa malim ušima i skoro zakržljalim očima. Slepo kuče je biljojed. Najvažnija hrana mu je krompir, ali jede i korenje svih vrsta biljaka i baštenskih kultura. Pravi dve vrste hodnika površinske i dubinske. Površinski su u nivou korenja biljaka, dok su dubinski i do 2m, a služe za pravljenje gnezda. Slepo kuče ne spava zimski san, aktivno je tokom cele godine. 

Ovako specifična životinja veoma je ugrožena stalnim rasparčavanjem i sve bržim nestankom staništa, iako je strogo zaštićena. Populacija slepog kučeta je 2010. brojala samo 150 životinja.

Odlukom Vlade Republike Srbije 2009. jezero je stavljeno je pod zaštitu države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja I kategorije, pod nazivom Specijalni rezervat prirode „Kraljevac”.

Na rubu rezervata, sa leve strane puta nalazi se kapelica Vodica Usekovanja Glave Svetog Jovana. Nastavljam dalje ka Mramorku i stižem do ruševina onoga što je nekada bila Železnička stanica Deliblato-Mramorak. Puštena je u saobraćaj 1894. Stanica je udaljena 4,3 km od centra Deliblata i 3 km od centra Mramorka.  Deo pruge, od Kovina, preko Bavaništa, Deliblata i Mramorka i Dolova, pa do Vladimirovca, zatvoren je za saobraćaj sedamdesetih godina 20. veka i nije obnavljan što je ostavilo dosta loše posledice po sva sela na toj trasi.

Nekadašnji značaj ove stanice potvrđuju železnička infrastruktura i industrijski objekti na njoj. Stanica je imala 5 koloseka, službenu zgradu za rad i smeštaj železničkog osoblja i neizostavnu staničnu kafanu u kojoj su se čekali vozovi ali i gosti koji su njima dolazili. Od nekadašnjih železničkih zgrada ostali su samo zidovi.  U šipražju pored puta, ostao je još samo znak sa natpisom: “Pazi voz”. Voz koji ovde, najverovatnije više nikada neće proći.