БИЦИКЛОМ КРОЗ ВОЈВОДИНУ: ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА Споменик открива језиви злочин окупатора

Око мене је бујна вегетација као да нисам у пешчари него у неком шумовитом пределу. Аустроугарска царевина се трудила да засади дрвеће како би спречила ерозију земљишта и задржала песак на тлу уместо на крововима и улицама села које окружују Делиблатску пешчару.

Негде на средини пута између Шушаре и Делиблата наилазим на натпис Споменик. Обновљеним степеницама пењем се до малог платоа скривеног у шуми. На њему се налази, такође пре неколико година обновљен споменик од камена са таблом на којој пише да га је подигао СУБНОР Среза ковинског 7. јула 1955. на месту где је 9. октобра 1941. од стране немачких окупатора стрељано 430 Јевреја из логора Бањица.

У књизи др Иване Спасовић „Страдање у Панчеву и Јабуци током Другог светског рата“, у издању Историјског архива Панчева 2011. овај злочин је детаљно описан.

„Почетком октобра 1941. године извршено је масовно стрељање, углавном Јевреја, у Делиблатском песку, у шуми на месту званом Чардак, у општини Делиблато. Једног дана, око 8 часова ујутру, пет великих камиона пуних мушкараца, жена и деце, углавном из концентрационог логора близу Топовских шупа у Београду - стигло је на место звано „Чардак“. Жртве су доведене заједно са свим својим стварима, пошто им је речено да иду на посао. Одмах по доласку, наређено им је да почну да копају рупе и тај посао је завршен до 13 часова када је почело стрељање.

Стрељање је извршено на такав начин да су све жртве биле смештене у три одвојена реда: први са женама и децом, а друга два реда са мушкарцима. Стрељање је почело стрељањем људи из првог реда, а они из другог реда су морали да баце стрељане жртве у рупе; затим је стрељан други ред жртава, а трећи ред их је бацао у рупе. Када је трећи ред стрељан, сами немачки војници, који су вршили стрељање, бацали су их у ископане рупе. Истог дана, око 5 часова, још једна група жртава је доведена на ово место у пет камиона. Укупан број од око 500 људи је стрељан и сахрањен у седам јама тог дана.

У јуну 1944. када се фронт са истока почео померати као Банату - Зондеркомандо 150. јединица специјализована за уклањање трагова злочина немачког окупатора, извршила је ископавање тела из Чардака и спаљивала лешеве у посебном крематоријуму, направљеном за ту сврху, тако да је тачан број жртава немогуће утврдити…

Настављам даље кроз шуму потрешен сведочанством о још једном злочину окупатора о којем до сада нисам ништа знао а верујем да исти случај са већином људи који ово буду читали. 

Пролазим кроз Делиблато о којем сам у овом серијалу писао пре неколико година и на путу за Мраморак са леве стране указује ми се Специјални резерват природе Краљевац. 

Реч је о језеру које је је настало под утицајем ветра и формирања лесне терасе у коју су усечене долине водотокова: Спасовина, Обзовик, Мраморачка река и Краљевац, формиране речном ерозијом. Водоток Краљевац је 1983. насипом и преливном браном претворен у језеро. Подизањем нивоа вода дошло је до плављења околних ритских шума и обрадивих површина. Истовремено је дошло и до одвајања тресета са дна језера и настанка плутајућих острва. Највеће плутајуће острво је површине око два хектара и као да је изашло из неког Кустуричиног филма.

Слепо куче из Краљевца пред изумирањем

Пашњаци око специјалног резервата природе Краљевац једно су од посљедњих уточишта угрожених врста степских глодара текунице и слепог кучета у Србији. Реч је о врсти степског глодара која се у Србији може срести у већем броју само на подручју Делиблатске пешчаре, Суботичко-хоргошке пешчаре и на ободним деловима Фрушке горе. 

Тело му је ваљкастог облика, дужине од 25 цм, а тежине око 200 грама па и више. Делује незграпно. Глава је шира од тела, са малим ушима и скоро закржљалим очима. Слепо куче је биљојед. Најважнија храна му је кромпир, али једе и корење свих врста биљака и баштенских култура. Прави две врсте ходника површинске и дубинске. Површински су у нивоу корења биљака, док су дубински и до 2м, а служе за прављење гнезда. Слепо куче не спава зимски сан, активно је током целе године. 

Овако специфична животиња веома је угрожена сталним распарчавањем и све бржим нестанком станишта, иако је строго заштићена. Популација слепог кучета је 2010. бројала само 150 животиња.

Одлуком Владе Републике Србије 2009. језеро је стављено је под заштиту државе као природно добро од изузетног значаја И категорије, под називом Специјални резерват природе „Краљевац”.

На рубу резервата, са леве стране пута налази се капелица Водица Усековања Главе Светог Јована. Настављам даље ка Мраморку и стижем до рушевина онога што је некада била Железничка станица Делиблато-Мраморак. Пуштена је у саобраћај 1894. Станица је удаљена 4,3 км од центра Делиблата и 3 км од центра Мраморка.  Део пруге, од Ковина, преко Баваништа, Делиблата и Мраморка и Долова, па до Владимировца, затворен је за саобраћај седамдесетих година 20. века и није обнављан што је оставило доста лоше последице по сва села на тој траси.

Некадашњи значај ове станице потврђују железничка инфраструктура и индустријски објекти на њој. Станица је имала 5 колосека, службену зграду за рад и смештај железничког особља и неизоставну станичну кафану у којој су се чекали возови али и гости који су њима долазили. Од некадашњих железничких зграда остали су само зидови.  У шипражју поред пута, остао је још само знак са натписом: “Пази воз”. Воз који овде, највероватније више никада неће проћи.