BICIKLOM KROZ VOJVODINU: Izbište (2) Izdaja Uče Nemcima još uvek aktuelna tema
U prvom delu priče o Izbištu opisao sam dinamičnu prošlost ovog sela u 18. i 19. veku, u nastavku neke zanimljivosti iz međuratne i ratne istorije mesta.
Na opštinskim izborima u Izbištu 1927. sledeći je rezultat: radikali - 229 kuglica (11 mesta), samostalne demokrate - 282 (18) i zemljoradnici 61 glas (2 mesta). Vlast su dobile Samostalne demokrate a pobedi je izgleda doprineo veliki zbor demokrata na trgu u Izbištu održan godinu dana ranije, marta 1926. na kojem je nastupao lično stranački lider advokat Svetozar Pribićević.
Selo je u tom periodu imalo veoma dinamičan društveni život.
Na Narodnom univerzitetu koji je postojao u Izbištu 1929. jedno od predavanja pod nazivom “Smisao i značaj detinjstva” držao je dr Branislav Krstić. Sredinom januara 1930. izgoreo je u Izbištu mlin meštanina Žive Zrenjanina, namernom paljevinom tokom noći. Vlasnik je od osiguranja naplatio milion dinara, mada šteta je bila procenjena na dva miliona. Avgusta 1930. godine osnovano Dobrovoljno vatrogasno društvo u Izbištu, na inicijativu učitelja Petra Putnika…
Svakako najpoznatiji meštanin Izbišta je Žarko Zrenjanin Uča po kojem je 1946. ime dobio najveći grad u Banatu, dotadašnji Petrograd. Bio je revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, jedan od organizatora ustanka u Vojvodini i narodni heroj Jugoslavije.
Poginuo je u sukobu sa okupatorskim snagama, koje su novembra 1942. godine opkolile kuću u selu Pavliš, u kojoj se nalazio. Okolnosti pod kojima se to dogodilo veoma su zanimljive i dramatične, gotovo filmske o kojima se dan danas govori.
Krajem oktobra 1942. godine, po prijemu poziva da krene put Bosne do Vrhovnog štaba i CK KPJ, Žarko Zrenjanin je zajedno sa Strahinjom Stefanovićem došao u rodno selo Izbište, odakle se prebacio u selo Pavliš, kod Vršca, u kuću Slavka Nikina. Da bi obezbedio sredstva za put, odlučio se da preko kurira pozove profesorku književnosti Zagorku Zorku Roknić-Kragić, udovicu svog prijatelja i člana KPJ Vase Roknića, koji je bio streljan septembra 1941. godine. Po prijemu vesti, ona je 3. novembra došla u Pavliš i susrela se sa Žarkom, koji ju je zamolio da mu obezbedi novac i odelo za put. Po povratku u Vršac Zorka je o susretu sa Zrenjaninom obavestila svoga brata, od kog je dobila savet da odmah o ovome obavesti komandanta Banatske državne straže u Vršcu kapetana Oskara Langera, što ona i čini.
Zbog izdaje Zorka Roknić-Kragić je bila streljana nakon oslobođenja, 24. decembra 1944. Pošto je streljana bez suđenja, rehabilitovana je 2016. godine odlukom pančevačkog suda.
Po prijemu vesti da se u Pavlišu nalazi najpoznatiji Banatski begunac – „crveni general” Žarko Zrenjanin, kapetan Langer je odmah obavestio komandanta Banatske državne straže, generala Franca Rajta. Iste večeri u Vršac je iz Velikog Bečkereka došao komandant javne bezbednosti za Banat, Juraj Špiler, sa svojom udarnom grupom agenata i odmah se susreo sa Zorkom Kragić. Tokom čitave noći, oni su razrađivali plan akcije, a general Rajt je zahtevao da Žarko bude uhvaćen živ.
Brat i sestra narodni heroji
Narodni heroj Isa Jovanović rođen je 24. aprila 1906. u Izbištu. Potiče iz zemljoradničke porodice. Njegova rođena sestra Anđelija-Anđa, takođe je bila aktivna u radničkom i revolucionarnom pokretu.
Bila je prva žena Aleksandra Rankovića i poginula je juna 1942. godine u Gackom, kao borac Druge proleterske brigade, a posle rata je proglašena za narodnog heroja Jugoslavije. Isa Jovanović je za razliku od druga dva narodna heroja iz ovog sela (Žarka Zrenjanina i Anđe Ranković) preživeo Drugi svetski rat i u socijalističkoj Jugoslaviji je do svoje smrti 1983. obavljao brojne značajne funkcije, između ostali bio je na čelu Skupštine AP Vojvodine i Narodne skupštine NR Srbije kao i član Saveta federacije.
Ne očekujući ništa loše, Žarko i Strahinja su čitavu noć proveli u razgovoru. Žarko je Strahinji dao poslednja uputstva oko daljeg rukovođenja oslobodilačkom borbom u Banatu. U zoru 4. novembra 1942, očekivali su dolazak Zorke Kragnić, sa odelom i novcem, kao i dolazak kurira Stanislava Ivkova, sa kojim je Žarko trebalo da pođe u Srem, a odatle u Bosnu…
Sam početak akcije počeo je sasvim slučajno - jedna žena iz komšiluka, Vuka Nikić (1892-1942), krenula je iz svoje kuće na njivu i na kućnom pragu ubio ju je jedan od vojnika jer je pomislio da se Žarko Zrenjanin prerušio u ženu. Kada su u kući čuli pucanj, shvatili su da su opkoljeni. Kako bi poštedeli svoje domaćine Leposavu Knežević i Slavka Nikina i ostale ukućane, odlučili su da agentima ne pružaju jak otpor. Odmah su otpočeli cepanje i paljenje celokupne arhive, koja se kod njih nalazila, a potom pokušali da izađu iz kuće i pobegnu preko bašte.
Odmah po izlasku iz kuće, Žarka i Strahinju dočekao je mitraljeski rafal. Žarko je bacio bombu u pravcu iz koga dolaze pucnji, te su potom pokušali da krenu ka bašti, ali su i odatle dopirali mitraljeski rafali. Žarko je bacio još jednu bombu, ali je tada pokošen rafalima. Kada je video da je Žarko stradao, Strahinja se odlučio na samoubistvo, kako ne bi bio zarobljen. Uzeo je bombu, stavio pod sebe i tako poginuo. Policija je Žarkovo i Strahinjino telo stavila u kamion i odvezla u Veliki Bečkerek, gde je izvršena identifikacija, a zatim su njihova tela sahranjena u masovnim grobnicama na Bagljašu.
Za narodnog heroja Žarko je proglašen 5. decembra 1944. a 2. oktobra 1946. Petrovgrad je u njegovu čast preimenovan u Zrenjanin.
Rodna kuća Žarka Zrenjanina u Izbištu nalazi se u ulici koja nosi njegovo ime, a 1956. je obeležena belom mermernom spomen pločom.
