Knji­ga o som­bor­skim ple­mić­kim po­ro­di­ca­ma

Ipak, ovih da­na je jav­no­sti po­da­str­ta fak­to­gra­fi­ja o slav­noj pro­šlo­sti som­bor­skoj, de­lo va­ro­škog hro­ni­ča­ra i pre­da­nog is­tra­ži­va­ča nje­go­ve pro­šlo­sti.

U pre­pu­noj Ve­li­koj sa­li zda­nja Žu­pa­ni­je u Som­bo­ru pred­sta­vlje­na je no­va knji­ga Mi­la­na Ste­pa­no­vi­ća „Ple­mić­ke po­ro­di­ce u Som­bo­ru do kra­ja DŽVI­II ve­ka“, ko­ju su pre ne­ko­li­ko da­na ob­ja­vi­li som­bor­ski iz­da­va­či Grad­ska bi­bli­o­te­ka „Kar­lo Bi­je­lic­ki“ i UG „Nor­ma“.

Pri­sut­ne su po­zdra­vi­li Zo­ran Par­če­tić, pred­sed­nik Skup­šti­ne gra­da Som­bo­ra, Na­ta­ša Tur­kić, di­rek­tor­ka Grad­ske bi­bli­o­te­ke i Alek­san­dra Me­du­rić Kal­čan, pot­pred­sed­ni­ca UG „Bu­nje­vač­ko ko­lo“, ko­je je, sa iz­da­va­či­ma, bi­lo je­dan od or­ga­ni­za­to­ra pro­mo­ci­je Ste­pa­no­vi­će­ve knji­ge. O knji­zi je go­vo­rio isto­ri­čar prof. dr Sa­ša Mar­ko­vić, ko­ji je na­gla­sio zna­čaj upo­tre­be isto­rij­skih iz­vor­ni­ka (ar­hiv­skih do­ku­me­na­ta i li­te­ra­tu­re), upra­vo na na­čin ka­ko je to ura­đe­no u knji­zi o som­bor­skim ple­mić­kim po­ro­di­ca­ma, za ko­ju je re­kao da je pi­sa­na pit­ko, sko­ro ese­ji­stič­ki, ali na­uč­no i fak­to­graf­ski.

Mar­ko­vić je za­klju­čio da mno­gi na­ši gra­do­vi, sa znat­no si­ro­ma­šni­jom tra­di­ci­jom od Som­bo­ra, ula­žu mno­go u po­ku­šaj da svo­je na­sle­đe pred­sta­ve kao zna­čaj­no, a da Som­bor, ko­ji ima ne­u­po­re­di­vo ve­će bo­gat­stvo kul­tur­no-isto­rij­ske ba­šti­ne, još uvek ne pred­sta­vlja to na­sle­đe pro­por­ci­o­nal­no nje­go­vom zna­ča­ju i ve­li­či­ni, te da je ova knji­ga pu­to­kaz ka­ko da­lje tre­ba da se ra­di na pro­mo­ci­ji za­vi­čaj­ne ba­šti­ne. 

Je­dan od re­cen­ze­na­ta knji­ge doc. dr Mi­loš Pe­tro­vić po­vu­kao je pa­ra­le­le iz­me­đu Ste­pa­no­vi­će­ve knji­ge i stu­di­ja i knji­ga srod­nih sa­dr­ža­ja ka­ko u isto­ri­o­gra­fi­ji, ta­ko i u knji­žev­no­sti, te je dao isto­rij­ski pre­gled od­no­sa iz­me­đu plem­stva i dr­ža­ve, po­seb­no na­gla­siv­ši raz­li­ku iz­me­đu ne­ka­da­šnje mo­ći plem­stva, uzev­ši za pri­mer ple­mić­ki po­ro­di­cu Co­bor, i ka­sni­jeg plem­stva ko­je je vre­me­nom iz­gu­bi­lo moć i uti­caj.  

Autor knji­ge je iz­lo­žio ge­ne­zu plem­stva kroz ve­ko­ve, obra­zlo­žio je si­stem no­bi­li­ta­ci­je i dao kra­tak pre­gled som­bor­skog plem­stva i nje­go­vog uti­ca­ja na po­li­tič­ki, pri­vred­ni, kul­tur­ni i ur­ba­ni raz­voj gra­da. Ob­ja­snio je me­to­do­lo­gi­ju ra­da na knji­zi o som­bor­skim ple­mić­kim po­ro­di­ca­ma, kao i kri­te­ri­ju­me nji­ho­vog oda­bi­ra u stu­di­ji ko­ju je na­pi­sao.

Na pro­mo­ci­ji su pro­či­ta­ni i pri­ka­zi Ste­pa­no­vi­će­ve knji­ge iz pe­ra som­bor­skog knji­žev­ni­ka i ujed­no čla­na Ma­đar­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umet­no­sti u Bu­dim­pe­šti Jo­že­fa Fe­ke­tea i su­bo­tič­kog isto­ri­ča­ra Vla­di­mi­ra Nim­če­vi­ća.

M. Mć

Pro­je­kat „Jav­ni in­te­res u Som­bo­ru“ re­a­li­zo­va­la je „Pa­no­ni­ja me­dia“ u sa­rad­nji sa „Dnev­ni­kom“. Sta­vo­vi iz­ne­ti u ovom tek­stu nu­žno ne iz­ra­ža­va­ju sta­vo­ve lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, ko­ja su­fi­nan­si­ra pro­je­kat.