heavy intensity rain
19°C
04.08.2025.
Нови Сад
eur
117.1721
usd
102.5846
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Књи­га о сом­бор­ским пле­мић­ким по­ро­ди­ца­ма

07.11.2018. 13:09 13:11
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

СОМ­БОР: Ма­да свог исто­риј­ског, кул­тур­ног, ар­хи­тек­тон­ског и иног на­сле­ђа Сом­бор не мо­ра да се сти­ди ни у сра­зу са европ­ским гра­до­ви­ма чи­ја по­ве­сни­ца пред­ста­вља маг­нет за свет­ске ту­ри­сте, ова чи­ње­ни­ца ни­ка­да до кра­ја ни­је ис­ко­ри­ште­на у про­мо­ци­ји нај­ве­ћег гра­да за­пад­не Бач­ке.

Ипак, ових да­на је јав­но­сти по­да­стр­та фак­то­гра­фи­ја о слав­ној про­шло­сти сом­бор­ској, де­ло ва­ро­шког хро­ни­ча­ра и пре­да­ног ис­тра­жи­ва­ча ње­го­ве про­шло­сти.

У пре­пу­ној Ве­ли­кој са­ли зда­ња Жу­па­ни­је у Сом­бо­ру пред­ста­вље­на је но­ва књи­га Ми­ла­на Сте­па­но­ви­ћа „Пле­мић­ке по­ро­ди­це у Сом­бо­ру до кра­ја ЏВИ­ИИ ве­ка“, ко­ју су пре не­ко­ли­ко да­на об­ја­ви­ли сом­бор­ски из­да­ва­чи Град­ска би­бли­о­те­ка „Кар­ло Би­је­лиц­ки“ и УГ „Нор­ма“.

При­сут­не су по­здра­ви­ли Зо­ран Пар­че­тић, пред­сед­ник Скуп­шти­не гра­да Сом­бо­ра, На­та­ша Тур­кић, ди­рек­тор­ка Град­ске би­бли­о­те­ке и Алек­сан­дра Ме­ду­рић Кал­чан, пот­пред­сед­ни­ца УГ „Бу­ње­вач­ко ко­ло“, ко­је је, са из­да­ва­чи­ма, би­ло је­дан од ор­га­ни­за­то­ра про­мо­ци­је Сте­па­но­ви­ће­ве књи­ге. О књи­зи је го­во­рио исто­ри­чар проф. др Са­ша Мар­ко­вић, ко­ји је на­гла­сио зна­чај упо­тре­бе исто­риј­ских из­вор­ни­ка (ар­хив­ских до­ку­ме­на­та и ли­те­ра­ту­ре), упра­во на на­чин ка­ко је то ура­ђе­но у књи­зи о сом­бор­ским пле­мић­ким по­ро­ди­ца­ма, за ко­ју је ре­као да је пи­са­на пит­ко, ско­ро есе­ји­стич­ки, али на­уч­но и фак­то­граф­ски.

Мар­ко­вић је за­кљу­чио да мно­ги на­ши гра­до­ви, са знат­но си­ро­ма­шни­јом тра­ди­ци­јом од Сом­бо­ра, ула­жу мно­го у по­ку­шај да сво­је на­сле­ђе пред­ста­ве као зна­чај­но, а да Сом­бор, ко­ји има не­у­по­ре­ди­во ве­ће бо­гат­ство кул­тур­но-исто­риј­ске ба­шти­не, још увек не пред­ста­вља то на­сле­ђе про­пор­ци­о­нал­но ње­го­вом зна­ча­ју и ве­ли­чи­ни, те да је ова књи­га пу­то­каз ка­ко да­ље тре­ба да се ра­ди на про­мо­ци­ји за­ви­чај­не ба­шти­не. 

Је­дан од ре­цен­зе­на­та књи­ге доц. др Ми­лош Пе­тро­вић по­ву­као је па­ра­ле­ле из­ме­ђу Сте­па­но­ви­ће­ве књи­ге и сту­ди­ја и књи­га срод­них са­др­жа­ја ка­ко у исто­ри­о­гра­фи­ји, та­ко и у књи­жев­но­сти, те је дао исто­риј­ски пре­глед од­но­са из­ме­ђу плем­ства и др­жа­ве, по­себ­но на­гла­сив­ши раз­ли­ку из­ме­ђу не­ка­да­шње мо­ћи плем­ства, узев­ши за при­мер пле­мић­ки по­ро­ди­цу Цо­бор, и ка­сни­јег плем­ства ко­је је вре­ме­ном из­гу­би­ло моћ и ути­цај.  

Аутор књи­ге је из­ло­жио ге­не­зу плем­ства кроз ве­ко­ве, обра­зло­жио је си­стем но­би­ли­та­ци­је и дао кра­так пре­глед сом­бор­ског плем­ства и ње­го­вог ути­ца­ја на по­ли­тич­ки, при­вред­ни, кул­тур­ни и ур­ба­ни раз­вој гра­да. Об­ја­снио је ме­то­до­ло­ги­ју ра­да на књи­зи о сом­бор­ским пле­мић­ким по­ро­ди­ца­ма, као и кри­те­ри­ју­ме њи­хо­вог ода­би­ра у сту­ди­ји ко­ју је на­пи­сао.

На про­мо­ци­ји су про­чи­та­ни и при­ка­зи Сте­па­но­ви­ће­ве књи­ге из пе­ра сом­бор­ског књи­жев­ни­ка и ујед­но чла­на Ма­ђар­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти у Бу­дим­пе­шти Јо­же­фа Фе­ке­теа и су­бо­тич­ког исто­ри­ча­ра Вла­ди­ми­ра Ним­че­ви­ћа.

М. Мћ

Про­је­кат „Јав­ни ин­те­рес у Сом­бо­ру“ ре­а­ли­зо­ва­ла је „Па­но­ни­ја ме­диа“ у са­рад­њи са „Днев­ни­ком“. Ста­во­ви из­не­ти у овом тек­сту ну­жно не из­ра­жа­ва­ју ста­во­ве ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, ко­ја су­фи­нан­си­ра про­је­кат.

Пише:
Пошаљите коментар