KUGU PRE 230 GODINA U SREMSKIM KARLOVCIMA DOČEKALI SPREMNO Vojska, crkva i medicinari udružili snage

Sremska ili vrlo često nazvana Iriška kuga 1795. i sledeće godine bila je poslednja i pri tom najbolje ispitana pošast te vrste u Habzburškoj monarhiji. Nije zaobišla ni Sremske Karlovce, ali je za razliku od drugih sredina u toj varoši imala izvesne specifičnosti. Međutim, postoje podaci, koji govore da je kuge bilo u Karlovcima i početkom 18. veka. Kuga iz Erdelja 1737. godine proširila se i na Karlovce, u kojima je od njenih posledica 1740. preminuo značajna broj stanovnika. 

Za manje od pola godine, od septembra 1738. do februara naredne godine, na karlovačkom spasiluhu je umrlo 1.074 ljudi. U samim Karlovcima, preminulo je više od polovine tog broja - 581 ljudi - 149 muškaraca, 152 žene, 161 dete i 19 iz svešteničkih kuća. Pretpostavlja se da je taj broj bio i veći s obzirom na to da je kuga u tom naletu trajala oko dve godine.

Sremski Kalrovci odigrali su važnu ulogu u borbi protiv kuge zato što su bili sedište Karlovačke mitropolije, a uticaj crkve je u to vreme na narod bio izrazito velik. Znajući to, austrijske vojne vlasti i lekari u svim velikim medicinskim akcijama oslanjali su se na crkvu. Tako je bilo i u borbi protiv kuge 1795. kao i 1802. prilikom vakcinacije protiv velikih boginja.

Svestan da mu je hrišćanska dužnost da i biološki sačuva svoj narod, mitropolit Stefan Stratimirović je sa saradnicima uložio veliki napor da pomogne narodu. S obzirom na to da su Karlovci od 1753. imali status vojnog komuiniteta, suzbijanje i lečenje kuge bilo je u nadležnosti vojnih vlasti, tačnije vojnog generalijeta u Petrovaradinu koji je izveštaje slao direktno u Beč, što je ključni razlog zbog kog Sremska kuga u Karlovcima nije dovoljno istražena.

Gradski fizikat je mnogo učinio da spreči pojavu i širenje kuge. Njegov zadatak je bio da brine o javnoj higijeni mesta. Hirurzi, obrazovani u školama pri klinikama, imali su zadatak da se staraju o higijeni i pružaju prvu pomoć oko preloma, posekotina, obrade rana, a u slučaju opasnosti od kuge nadgledali su rad u mesarama, klanicama za stoku, brinuli o čistoći u varoši, posebno pijaca, održavanju grobalja, kao i o izgradnji česmi i dovođenju čiste vode. Najznačajnijim doprinosom fizikata u Karlovcima smatra se podizanje bolnice 1783. Špital je bio pod nadzorom viših vojnih sanitetskih vlasti i zadržao visok stručni nivo sve do 1920. kada je promenio namenu.

Karlovčani su tražili da im gradski fizikus bude dr Jovan Živković i vlasti su im izašle u susret 1786. On je bio prvi fakultetski obrazovan lekar u Karlovcima. I pored svega toga, kuga se pojavila u Karlovcima.

Prema istraživanju profesora Karlovačke gimnazije, osnivača muzeja u Sremskim Karlovcima Koste Koče Petrovića, kugu je verovatno doneo nadničar Sima Katana. Istovremeno se ona pojavila i u Bukovcu, Petrovaradinu, Krčedinu, Daču i drugim graničarskim mestima.

Budući da su gradske i vojne vlasti bile spremne da se uhvate u koštac za bolešću, neposredno posle prvih vesti o pojavi kuge u Irigu i drugim sremskim mestima, Karlovci su bili opasani dubokim jarkom, a sto naoružanih Karlovčana danonoćno je stražarilo i tako onemogućavalo dolazak na karlovačku teritoriju osoba sa okolnih područja. Bez obzira na te mere, kuga se pojavila u Karlovcima 2. septembra 1795. godine najpre u Donjem kraju, a onda i u Švapskoj. Vlasti su odmah odreagovale i organizovale kontumac od 25 koliba, sačinjenih od balvana i daska, pokrivenih trskom. Tu su smeštali ljude koji su imali kontakt s bolesnicima. Lazaret se nalazio na kraju varoši prema Banstolu, a u njegovoj blizini bilo je i kužno groblje. Na Kordonu je bilo i šest vojnih stražarnica. Na Banstolu je izgrađen „rastel“, tj. mesto gde je vršena, uz kontrolu, razmena namirnica, a lokalna sanitarna komisija je kontrolisala pomenute objekte.

Uspešno cepljenje protiv velikih boginja
Prvi školvani lekar u Karlovcima dr Jovan Živković (1760-1805) smatra se najzaslužnijom ličnošću u suzbijanju kuge u Kalrovcima. Rođen je u Sremskoj Kamenici, a medicinu završio u Budimu. Pre pojave kuge insistirao je da se grad snabde zdravom izvorskom vodom radi suzbijanja crvenih bolesti, a posebno trbušnog tifusa. Njemu se pripisuju zasluge za podizanje česme Čatiri lava. Živković je poznat i po vakcinaciji dece protiv velikih boginja 1802. godine. Vakcinisao je 115 dece sa velikim uspehom. Na osnovu toga mitropolit Stratimirović naredio je sveštenstvu cele Mitropolije da sarađuje sa državnim sanitarnim vlastima u akciji vakcinacije. Uspeh u tim zdravstvenim aktivnostima početkom 19. veka pripisivan je kako Živkoviću tako i crkvi.

Smatrajući da se nastava u bogoslovskom učilištu u takvim prilikama ne može odvijati, rektor protosinđel Petar raspustio je bogoslove kućama, a to je uradio i direktor Karlovačke gimnazije Andrija Volni sa gimnazijalcima.

Pošto je kuga do kraja 1795. godine zahvatila i Karlovce, generalna vojna komanda u Petrovaradinu je zahtevala od komuinitetskih vlasti energičnije mere. Istovremeno su povećali medicinsko osoblje u Lazaretu. Na početku 1796. godine, sanitarska komisija je deo Karlovaca odvojila od ostatka mesta dubokim jarkom, secenirala, koji se tada i dugo potom zvao „Kasarna”. Bila je zabranjena i komunikacija između kuća. Sobzirom na to da je u tim kućama bilo siromašnih Magistrat im je doturao hranu.

Ako se uzmu u obzir podaci sačuvani u karlovačkom muzeju, tokom Sremske kuge u Karlovcima je obolelo 137 ljudi, a umrlo 112. U poređenju sa prethodnom tokom koje umrlo blizu šesto, može se reći da su oštre sanitarske mere ipak imale uticaja. Kada se za 34 dana nije javio nijedan novi slučaj, komandant petrovaradinski, obišao je Lazaret, Kontumac i gradsku bolnicu i dozvolio da se otvore blokirani delovi grada, a posle šest nedelja od pojave poslednjeg slučaja oboljenja, generalna komanda je 22. juna „oslobodila” Karlovce. Taj trenutak je s radošću primeljen u Karlovcima. Klikanju i veselju nije bilo kraja, topovi su pucali, vojska je pravila špalir i paradu.