Иако је одрасла у Босни и Херцеговини, први пут се са појмовима Србин, Хрват, муслиман сусрела када је кренула у школу.
- Моје прво суочавање са тим појмовима вера и националност било у основној школи. Рат је почео у Босни '91, '92. и деца су почела да причају о томе, ти си Срби, он је муслиман, овај је Хрват. Ја сам била шокирана. Ја нисам имала појма шта то све значи. И онда сам дошла кући и питала маму шта им то све значи. И мене нико није оптерећивао уопште таквим стварима. И није ни мама покушавала да ме упути у то нешто посебно - каже Јасна Марин.
Како каже, током одрастања празнике је проводила са широм фамилијом. Тек после рата празници су се славили како би се само обележили.
- Углавном смо празнике проводили са широм фамилијом, са другим члановиме у породици. Али није пре рата ни било толико обележавања верских празника. После смо славили Божић, славили смо славу, али више на неки модернији начин. Долазили су моји пријатељи, правили смо неке журке код куће. То никада није било на традиционални начин обележавано, јер се славило да се обележи, али се није опредељивало да ћемо славити само то или само то - каже Јасна Марин у својој исповести за "Прва" Тв.
"Данас кривимо интернет за све, али ја мислим да све полази од куће"
- Тада ме је највише погађало то колико могу деца да буду оптерећена и да не кажем затрована таквим стварима. Нарочито у то време кад није било интернета. Ми сад можемо интернет да кривимо за све што не ваља и све што деца знају и све што злоупотребљавају, све што је лоше, сад је крив интернет за то. Међутим, ја ипак мислим да све полази из куће, јер ако је пре 30 година тако нешто да се прошири из куће и да деца буду обавештена, они су морали чути или једни од других или из куће - каже Јасна Марин.
Највише ју је, каже, болело то зашто са децом мора да се прича о томе и зашто и она морају да буду обавештена о томе?!
- Међутим, и данас је тако. Не мора бити на националној основи, али свака врста дискриминације, свака увреда полази од неке нулте тачке, а то је углавном породица - каже Јасна Марин.
Стална борба са дискриминацијом
Свог сина, који има 11 и по година не оптерећује таквим поделама. Како каже, он за сада зна да је она из Босне, а тата из Србије и да је то све.
- Није му јасно ко у шта тачно верује, колико богова постоји и тако даље. Не оптерећујем га, а ли га учим да постоје различитости, и да не постоји нешто у шта мора да се верује, да му то нико неће одређивати, да треба сам да одлучи и шта ће да поштује и у шта ће да верује . каже Марин за "Прва" Тв.
Како каже, од малена је повређује неправда и дискриминација.
- Не подносим дискриминацију било које врсте, и у учионици где предајем и у својој околини, на својим профилима на друштвеним мрежама, вређање и дискриминацију. И стално се борим против тога. И од малена се борим за правду, и на своју штету, и кроз школовање и на послу. Страшно ме то повређује, страшно ме повређује мобинг, страшно ме повређује проблеме у школама, тако свог сина негде усмеравам да прави разлику међу људима ко је довар, а ко лош - закључила је ова храбра жена.
zena.blic.rs
