Најважније теме биле су глобалне климатске промене, управљање водама и аутоматизација противградне заштите као изазов у заједничкој пољопривредној политици.
Радојевић је истакао да на основу Споразума о сарадњи АП Војводине и Републике Српске, данашњи сусрет са министром Пашалићем представља наставак договора за интензивирање сарадње у пољопривреди.
Он је подсетио да Република Србија и Република Српска заједнички улажу знатна финансијска средства у пројекат противградне заштите како би ризик од града био сведен на минимум. Исто тако, у контексту глобалних климатских промена, велики изазов јесу појаве нових болести и штеточина.
Путем програма прогнозно-извештајних служби АП Војводине долазимо до правовремених информација са терена, и то је још једна значајна област у којој можемо конкретно да сарађујемо. Република Српска такође има развијене моделе на овом пољу. Наш заједнички интерес јесу улагања у младе пољопривреднике и њихов останак на селу, истакао је Радојевић нагласивши да решавање овог питања, поред бављења пољопривредном производњом, има утицаја и на демографску слику наших села.
Ресорни секретар је нагласио значај дигитализације додајући да млади морају бити носиоци савремене пољопривреде и да је то и један од разлога за наставак радне посете министра Пашалића Институту „Биосенс“ и новосадском Пољопривредном факултету.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске др Борис Пашалић истакао је да сарадња умногоме може бити олакшана сличним приступом проблемима у пољопривреди.
Пре свега желимо да задржимо младе на селу, јер имамо велики проблем са одласком људи. Свесни смо и свих изазова вазаних за климатске промене и потребе да им се прилагодимо. Ми у Републици Српској знамо да Војводина има изузетне саветодавне службе, међу најбољима у региону, и желели бисмо да ту сарадњу продубимо, истакао је министар Пашалић.
Он је рекао да је данашња посета Институту „Биосенс“ значајна, јер постоји велика потреба да се у Српској дигитализује пољопривредна производња, не само због младих који добро разумеју нове технологије, већ и због мањка радне снаге и потребе увођења аутоматизације.
Пашалић је посебно нагласио и значај сарадње са новосадским Пољопривредним факултетом, који је пре 28 година помогао формирање Пољопривредног факултета у Бањалуци.
