. А како у српској престоници, бар према последњем попису становништва, живи скоро 1,7 милиона људи, шта ћеш боље до да се усред бехатона постави тај необичан „акваријум” микроалги које даноћно раде у корист људи.
Како један од креатора „течног дрвета”, научни саветник др Иван Спасојевић каже за „Дневник”, идеју су почели да развијају пре неколико година, када су желели да се одазову изазову „Локални развој отпоран на климатске промене”, који су организовали Програм Уједињених нација за развој (УНДП) Србија, Министарство заштите животне средине и Глобални фонд за животну средину. Тако је и дошло до тога да УНДП Србија подржи пројекат са 40.000 америчких долара, што обухвата трошкове развоја – од идеје до прототипа, као и инсталацију самог уређаја.
– Анализе су трајале више од две године и укључивале су развој биолошке компоненте, конструкције и дизајна – појашњава др Спасојевић. – Није нам било потребно охрабрење. Себи смо поставили циљ да овај пројекат мора да буде успешно реализован.
Једноћелијске слатководне алге, које су искоришћене за LIQUID 3, постоје и у стајаћим и у текућим водама у Србији, и оно што је посебно интересантно, могу да „живе” и у води из чесме. Специфичне су по томе што им је опстанак загарантован неовисно од температуре, а уз досипање нове воде и минерала, као што је то случај са одржавањем „течног дрвета” - што се ради на сваких месец и по дана - могу бесконачно да расту. Мимо свега наведеног, ове алге за собом, услед деоба, остављају биомасу која се користи као ђубриво, оне саме су добар компост за зелене површине, а могу се користити за пречишћавање отпадних вода и ваздуха, али и за производњу биогорива.
А за сада он то и јесте... Јер, LIQUID 3 је данас мултифункционална инсталација која највише личи на високи акваријум пун мутне зелене воде, који је такав захваљујући микроалгама које везују угљен диоксид и фотосинтезом у директном процесу производе чист кисеоник. Поменуте једноћелијске слатководне алге, које се налазе у овом „базену” од 600 литара, мењају два дрвета стара десет година, или 200 квадрата травњака. Ипак, то не треба да одаје утисак да је намера да се шуме замене акваријумима, већ је замисао да се урбане средине, попут центра београда, на којима није могуће обезбедити адекватне зелене површине, искористе тако да се стане на пут загађењу ваздуха у „бетонској џунгли”.
– Осим што пречишћава ваздух, LIQUID 3 служи и као клупа, соларни УСБ пуњач и ноћно светло. Једноставно, без допунских функција и доброг дизајна не би био прихваћен од урбаних корисника – појашњава наш саговорник. – Утисци су за сада невероватно позитивни и долазе људи из читавог света да виде о чему се ради. Посебно смо поносни на то што су људи почели више да дискутују и промишљају о заштити животне средине и борби за бољи живот у граду. Град јесте најбоље решење за већину људи, јер пружа много могућности. Међутим, неопходно је да тај концепт буде одржив, док тренутно, посебно у Србији, та одрживост града у првом реду доприноси загађењу ваздуха.
Наравно, да би читав пројекат имао смисла, ваљало би га проширити и на друге локације – како у самом у Београду, тако и у држави.
– Циљ је да поставимо још неколико јединица у Србији, за шта постоји велико интересовање, посебно из Европске уније и са Блиског истока – додаје др Спасојевић, нудећи још нека решења како да се стане на пут загађењу ваздуха. – Можемо, за почетак, да користимо градски превоз, да инсистирамо да топлане пређу на мање загађујуће енергенте и да, ако смо у могућности, престанемо да користимо индивидуална ложишта. Уосталом, људи могу да се договоре кад проблем дође до тачке пуцања, и таквих примера је било у прошлости. Рецимо, да ли сте у скорије време чули за озонске рупе? Тај проблем је управо решен договором. Е сад, када је реч о загађењу, биће теже. Међутим, на срећу обичног човека, загађење дотиче и токове новца и извесност тржишта, па можемо очекивати да се точкови покрену у смислу побољшања квалитета ваздуха. Нажалост, за наке друге ствари, као што је биодиверзитет, прогнозе су много суморније...
Леа Радловачки
