Рајко Лукач био је плодан књижевник, песник, приповедач, драмски писац, писац књига за децу, преводилац и члан Српског књижевног друштва.
Лукач је рођен 3. марта 1952. године у Међеђи код Босанске Дубице, где се и школовао. После прве године на Филозофском факултету у Задру, студије је наставио на Филолошком факултету у Београду, где је дипломирао на групи за српскохрватски језик и југословенске књижевности. Од 1971. године живи у Београду, где се професуром бавио неколико месеци, а био је и новинар, уредник и водитељ књижевне трибине, саветник за књижевност, сарадник и уредник у неколико издавачких кућа…
Објавио је бројне књиге поезије, као и оне за децу, међу којима су „Плавуша и путник“, „Спирално степениште“, „Реликвијар“, „Записи из подземног пролаза“, „У трагању за изгубљеним читаоцима“, „Хвалисавко у копачкама од седам миља“, „Заједнички епитаф“ и последња „Вечера за кечере“ пре две године, односно „У(р)ааа матурааа“ прошле, 2023.
Иза себе је Лукач оставио и романе „Чипкарска школа“, „Љетне санте“, „Божји угодници, у два тома“, „Архивске гробнице“, „Хроничар“, „Звоно над међама“, „Дивит и рукописи“, за који је добио награду „Јанко Веселиновић“. Прошле године објавио је дело „Curriculum vitae“.
Писао је и романе за младе и децу, а објављивао и књиге прича, као и оне драма и сценарија. Такође, писао је књижевну и филмску критику, путописе, фељтоне, есеје, радио интервјуе са уметницима, преводио са македонског језика, а песме и приче су му, за живота, биле заступљене у двадесетак антологија српске позије и прозе.
Дневник/Нова
