једне плате а за картице до две. Међутим, јесенас су лимити нагло повећани: банке својим клијентима омогућавају да у минус оду и до три плате, а за картице је дозвољено и пет месечних личних примања. Ту великодушност треба примити с резервом. Риволвинг кредити везани за картице и позајмице по текућем рачуну спадају у најскупље на нашем тржишту. Зато они којима је потребан новац, било за празновање, било за нешто друго, треба да подигну редован динарски кредит. Трошкови ће тако бити знатно нижи.
О томе шта чека оне који се задуже преко картица и прекорачења по рачуну најбоље говоре камате: код те две врсте позајмица стопе су код већине банака од 22 до 26 одсто. Истовремено, динарске кредите банке одобравају уз камату између 11 и 13 одсто најчешће, што је упола јефтиније задужење. Јесте да за узимање кредита треба припремити документацију а да су две скупље позајмице при руци јер их већина клијената има одобрене, али исплати се.
Како изгледа рачуница? Клијенти банака који користе прекорачење по рачуну од 30.000 динара, за годину плате камату 12.000 динара. Након што подмире каматни трошак, и даље својој банци дугују поменуту суму. Уколико на суму од 50.000 динара користе кредитну картицу, сваког месеца плаћају 2.500 динара: од тог износа је 1.600 динара камата, а остало отплата.
За кредит од 50.000 динара уз номиналну камату од 12 одсто клијент ће банци враћати на годину дана рату од 4.428 динара месечно, односно укупно ће дати 53.136 динара. Укупна цена кредита је 3.136 динара. Након 12 месеци неће дуговати ништа. Чак и када се на те чисте трошкове додају трошкови за обраду кредита од неколико хиљада динара, каматни трошак је знатно нижи.
Кредитна активност у Србији из месеца у месец стагнира. За банке то значи мању зараду па се труде да то надоместе са стране, нудећи скупље позајмице које су надохват руке, а само од клијената зависи колико ће бити разборити. Клијенти се буне јер је су те позајмце код нас најскупље: у развијениим земљама годишње камате за минусе и картице крећу се тод десет до 12 одсто. Код нас ће остати на поменутом нивоу бар још неко време јер Народна банка Србије не сматра да треба да утиче на њихову висину.
О томе да ли би за минусе и картице требало ограничити камате професор на Факултету за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић” У Новом Саду др Александара Васиљевић каже:
– Прекорачења по текућем рачуну користе се на дан-два да се недостатак новца премости на кратак рок – објашњава Васиљевић. – Стопе су за таква задужења увек више него за редовне кредите и у развијеним земљама. Зато би клијенти банака и код нас требало тако да поступе. Исто важи и за риволвинг позајмице везане за картице. Треба их користити ређе и на краће рокове. Посебна регулатива ту није потребна,
Грађанима који планирају веће трошкове остаје да на време израчунају колико им новца треба и на време оду у банку по кредит, заштедеће.
Д. Вујошевић
Понуда и за ПДВ
Банке минусе не одобравају само грађанима. Прекорачења по рачуну доступна су и предузетницима и правним лицима. Камате су исте, односно највише на српском тржишту. Професор Васиљевић и њима препоручује да их користе само неколико дана, односно ако треба испунти обавезу и платити порез на додату вредност или слично. За дуже позајмице важи исто што и за грађане – боље кредит него минус.
Ту су у најгорем положају привредници који очекују прилив новца а он не легне на рачун, што је доказ више да минусе треба избегавати кад год је то могуће.
