Како и сам назив каже, ципеле које створе вредне руке наше суграђанке имају доживотну гаранцију и захвалност стопала која их носе.
– Све је почело тако што и сама имам осетљива стопала, те сам дошла до момента да не могу ни патике да носим – прича за „Дневник” Сања Николић, која се доселила у Нови Сад као бруцошкиња 1994. године. – Куповала сам обућу који су други правили по мери, али то није било то. Будући да имам дијабетес мелитус тип 1 већ 41 годину, морам да носим изузетно мекану обућу, да ме нигде ништа не стиска, да не прави ране како не би дошло до гангрене и ампутације уколико ниво шећера није стабилан, и тако одлучујем да завршим курс и сама себи направим оно што ми треба.
По завршетку обуке, присећа се наша саговорница, првих годину дана било је силних покушаја да дође до модела који је заиста нигде неће жуљати. А како јој доста направљене обуће ипак није ваљало, одлучила је да их прода женама којима одговарају и тако, миц по миц, дошла је до тога да хоби полако прерасте у озбиљан бизнис, који ће јој ускоро бити примаран.
– Немам појма колико пари ципела сам направила до сада, јер било је доста грешака или напола урађених, само лева или две десне... Али могу да кажем да моје обуће има и у Америци, Канади и Европи, највише у Аустрији и Немачкој, али и Босни и Хрватској, а требало би да оду и за
Индију за неколико месеци. Ускоро ћу учествовати на Конгресу ендокринолога у Црној Гори, где ћу држати презентацију својих ципела и причаћу о свом искуству дијабетичара, шта је најзначајније код обуће, тако да верујем да ће ми се и ту отворити многа врата – вели Сања, додајући да тек у последњих годину дана осваја новосадско тржиште, док београдским улицама већ увелико шпартају њени весели ципелићи.
За израду једног пара „Да Не Жуља” потребно је до два и по дана, а заинтересована муштерија треба да одлучи који дезен жели и да пошаље тражене мере – дужину газишта, обим стопала у најширем делу, као и полуобим од најдужег прста ка рису.
– Будући да радим по мери, у понуди имам петице до један и по центиметар, с тим да имам и платформе због особа које имају једну ногу краћу или проблем са куковима, све је ствар договора – појашњава Сања.
Ципеле ове наше суграђанке могу да се савијају као од шале, кожа је квалитетна, може да буде мекша и јача, а дезена и боја има колико вам креативно срце пожели.
– Нисам љубитељ црне боје, није инспиративна. Жене или траже тамније боје, а кад крене талас црвене, тражим је по целој држави, не питам колико кошта. Оне креативније ми отприлике кажу шта би желеле и остало препусте мени, јер кад им покажем колико избора имају, онда не знају шта би пре – наводи рукотворка, која прави и обућу за мушкарце.
Сањине радове можете видети на друштвеним мрежама (Фејсу, Инстаграму и ТикТоку) под називом „Да Не Жуља” и то у виду кратких филмића које сама прави. А како планира, ускоро ће све заљубљенике у уникатну ортопедску обућу моћи да упозна са својим радом и на катамарану на Дунаву, у ком ће имати радионицу, продавницу, дружионицу...
Текст и фото: Л. Радловачки
Veseli brend obuće "Da Ne Žulja" pic.twitter.com/68pZ8vUgvP
— Dnevnik online (@DnevnikNS) April 16, 2024
