с намером да се приближи грађанима, пошто се нова законска решења доносе после 23 године.
По речима дискутаната, иницијатива Министарства наишла је на одобравање присутних јер је та област била на маргини друштвеног интересовања, премда Нови Сад треба да буде за углед другим градовима. У њему, предочено је, постоји тржиште предузетника и привредних друштава и јавно комунално предузеће које се бави одржавањем зграда. Уз то, Нови Сад је и први увео професионалне заступнике скупштина станара, који се сада као професионални управитељи спомињу у Нацрту.
Помоћник покрајинског секретара за урбанизам Небојша Јањић рекао је да је Нацрт добар, посебно зато што је у њему уочљиво да својина обавезује.
– То мора да се зна јер имамо велики број девастираних зграда које годинама нису одржаване, што, на срећу, није случај у Новом Саду, али у другим срединама јесте – казао је Јањић. – Похвално је и то што је Нацрт предвидео да локалне смаоуправе финансијски учествују у одређеним пословима санације зграде, што је битно уколико су ти објекти у ужем центру града. У име Адвокатске коморе Војводине, Тања Алексић је изразила негодовање због тога што Комора није учествовала у изради регулативе, премда је Министарство правде обећало да ће убудуће адвокати учествовати у предлагању закона. По њеним речима, Адвокатска комора већ пише примедбе, на шта јој је одговорена да истовремено напишу и предлоге о томе како мањкавости Нацрта отклонити.
– Забрињава нас што у Нацрту пише да зграда с 30 станова мора да има професионалног управитеља – казала је Тања Алексић. – Зашто се не препусти станарима да између себе изаберу ко ће да води рачуна о згради? Нисмо сагласни ни с тим да, ако станари не изаберу професионалног управитеља у року од 60 дана, то чини локална самоуправа увођењем принудног. У томе видимо органичавање слободе управљања приватном имовином. Сматрамо да је за управитеља, који истовремено треба да има и лиценцу, недовљна средња школа. По нама, то не иде једно с другим, а посреди је озбиљан посао.
Председница Скупштине станара у згради са 75 станова Миљана Видојевић запитала је како ће, уколико се Нацрт закона о становању и одржавању зграда усвоји, регулисати избор извођача радова.
– Ми смо до сада скупљали понуде од више предузећа и узимали најповољнију – истакла је Миљана Видојевић. – У граду имамо предузеће које ради 24 часа и уколико се усред ноћи деси хаварија, имамо кога да зовемо јер с том фирмом имамо склопљен уговор о одржавању.
Она сматра да је у Нацрту дато превише пажње професионалним управитељима чији ће рад бити плаћен.
– И сада су председници скупштина станара плаћени, али на добровољној основи, а сада је то нова обавеза за станаре
– приметила је она.
Директор предузећа „Кућни мајстор“ Марко Арсенијевић казао је да закон мора јасно да одреди шта се подразумева под појмом хитна интервенција, који је сада у нацрту широко постављен, те да се јасно дефинишу и појмови текућег и инвестиционог одржавања.
– Закон мора да разграничи и појам заједничких инсталација и опреме и приватних инсталација, које припадају власнику посебног дела зграде. – То је битно код утврђивања одговорности и узрока настанка штете – истакао је Арсенијевић.
З. Делић
Хитне интервенције
По речима Марка Арсенијевића, закон мора да садржи и да скупштине станара обавезно с овлашћеним и лиценцираним предузећима склапају уговоре о обављању хитних интервенција и текућег одржавања, као и које елементе тај уговор мора да садржи.
– Практични примери, као што је заглављивање лифтова, пуцање водоводне цеви, нестанак струје... у касним сатима намећу те обавезе. На пример, постоји Правилник о безбедности лифтова, који прописује обавезе месечног сревисера с тачно одређеним послом сервисера – казао је Арсенијевић.
