Иако је републички посланик био у више наврата, сада се први пут нашао у фотељи челног парламентарца. На питање о утисцима на крају редовног заседања и која му политичка улога више „лежи” – члана Владе, пошто је био и премијер и министар, или шефа парламента, одговара да је рад у Скупштини нешто посебно – „огромна је одговорност према грађанима који су вас ту директно поставили да доносите одлуке у њиховом интересу”.
– Ја сам тога био свестан и пре 28 година, када сам први пут изабран за народног посланика, а нарочито сада када сам председник Скупштине – казао је Дачић. – Такав однос према институцији и према послу који обављамо трудим се да пренесем и на све друге посланике, а то је пре свега велика одговорност коју имамо пред грађанима. То није лако, тражи доста енергије и труда, али зато је велика част.
Како бисте у политичком смислу оценили годину на измаку?
– Била је изузетно тешка, ванредна у сваком смислу, због епидемије короне, на чијем сузбијању је ангажовано цело наше друштво. Мислим да смо положили испит на којем је на проби била спремност нашег здравственог система, пре свега, али и наше економије, образовања и свих других система. У таквим тешким условима очували смо радна места, и још смо наставили да привлачимо инвестиције, а није трпео ни демократски поредак јер смо успешно спровели редовне изборе. Они су потврдили да грађани имају још веће поверење у политику која је вођена до сада, СНС-а, СПС-а и наших партнера, и то је за нас заиста велико признање.
Шта бисте пожелели себи за рођендан 1. јануара?
– Здравље је увек, а сада нарочито, прво на листи жеља, за све у породици, као и за све нас у Србији. Да се ми потрудимо да очувамо здравље на првом месту, онда ћемо све остале циљеве лакше да остваримо, то желим и себи и својој породици, а и свима нама у Србији.
Очекујете ли велике политичке изазове пред Србијом у 2021. години и које?
– Ни у наредној години неће бити важније политике од управљања пандемијом, и то је случај у целом свету. С доласком вакцине, ја се надам скором враћању у редовно стање, а с њим и нашем још динамичнијем развоју. Ту је, наравно, и дијалог о Косову и Метохији, који је сада у застоју, не нашом кривицом, већ због нових политичких турбуленција у Приштини, где ће, изгледа, поново на изборе, а ту је и промена на врху у САД, што све утиче на тај процес. Али, као и до сада, ми смо спремни да наставимо разговоре у било којем тренутку, имамо своје чврсте позиције и желимо да се пронађе компромис.
Стиче се утисак да постоје велике поделе између власти и дела опозиције, а први корак у њиховом превазилажењу је наставак разговора започетих у прошлом мандату. Верујете ли да је успех међустраначког дијалога могућ и да ли ћете ви понудити ЕУ посредницима неки модел везан за формат и учеснике?
– Разговарао сам с председником спољнополитичког одбора Европског парламента Дејвидом Мекалистером јер је он и до сада био укључен у те разговоре. Сложили смо се у томе да дијалог треба да буде настављен, али неке ствари су се промениле у односу на претходне рунде. Неких тадашњих учесника сада нема у Скупштини, а нема ни у Европском парламенту људи који су раније били укључени. Што се тиче учешћа Народне скупштине и мене као њеног председника, бићемо максимално конструктивни, као и до сада, али за пун успех биће потребна и сарадња друге стране. Колико видим, тамо влада прилична конфузија, па би требало најпре да се договоре међу собом шта стварно желе, осим тога да дођу на власт без избора. С Мекалистером сам се договорио да се видимо после новогодишњх и божићних празника и онда договоримо о наставку међустраначког дијалога.
Која су вам пријатељства остала из времена док сте били шеф дипломатије? С киме се од бивших колега чујете и данас? Имате ли неки поклон посебно драг или интересантан из тог периода?
– С многима сам остао у контакту, и то ми је потврда да сам добро радио као шеф дипломатије, а то ће ми добро доћи и на овој функцији. Наша парламентарна дипломатија има још много простора да се развије и да буде још више од користи нашој државној спољној политици. Недавно сам се поново сусрео и разговарао с Сергејом Лавровом, током његове посете Србији, не знам који је то наш сусрет био по реду, али он је остао прави пријатељ с којим сам често у контакту.
Шта би, по вашем мишљењу, требало променити у изборном амбијенту?
– Подсећам вас на то да смо уочи овогодишњих избора већ изменили нека битна изборна правила, као што је смањење цензуса с пет одсто на три, што омогућава да много већи број партија уђе у Скупштину. Сви остали изборни услови непромењени су дуже од деценије, а донели су их исти ови који би сада да их мењају и због њих протестују и бојкотују изборе. То је играње с демократијом, и то нећемо да дозволимо. Ако могу да се договоре шта би да промене, а да то не руши демократска правила, онда о томе можемо разговарати.
Годинама се радило на кодексу понашања посланика, до сада никоме није пошло за руком да то финишира, већ се све на крају сводило на кодекс облачења. Верујете ли да ће се сада амбијент у парламенут променити?
– Тај посао је завршен, имамо Кодекс понашања посланика. Да ли ће он да промени неке лоше манире – за то ће морати да се потруде сви народни посланици. А што се мене тиче, ја ћу да га спроводим врло стриктно и без разлике о чијим посланицима се ради, то је мој посао.
Пошто важите за музикалног политичара, а којом песмом бисте уместо честитке увели грађане Србије у нову годину?
– То препуштам свакоме да одабере, али препоручујем да прославе уз неке веселе тонове и речи које шире радост и наду. Иза нас је тешка година, није било много разлога за песму и весеље, па нека се то заврши с уласком у нову годину.
Јесте ли у странци разговарали о изласку на заједничкој листи с напредњацима и заједничком председничком кандидату на наредним изборима?
– Још је рано за те разговоре, до избора има још доста времена, а сада су друга питања на дневном реду. Ми смо недавно усвојили буyет за наредну годину, завршни рачун буyета за 2019. и низ других важних закона, а неки су у процедури усвајања. Ја сам лично за то да СПС и СНС изађу заједно на наредне изборе јер из године у годину стално расте подршка нашој заједничкој политици, и то видим као јасну поруку бирача да треба и да наставимо заједно. Свако би у томе сачувао свој идентитет и специфичности, али бисмо заједничким наступом још јаче показали да смо спремни да наставимо досадашњу политику, која је била добра за Србију.
Светлана Станковић
