. Марија црта од раног детињства, а када је имала десет година родитељи су већ приметили озбиљан таленат. Ускоро је кренула да црта и портрете, са којима је брзо напредовала. У лето прошле године први пут је пробала акрилне боје и купила своје прво платно. Тада је открила да јој сликање пружа слободу и опробала се у сликању уљаним бојама и још више заволела сликарство.
– Природа и места која посећујем ме тренутно веома инспиришу – прича нам Марија Вујков. – Често сликам планинске пејзаже, јер сам често посећивала Босну и проводила време на Тари, још увек сам под утиском тог краја, и волим да оживим лепа сећања када сликам природу која ме подсећа на тај предео. Такође, живим веома близу Тисе, па је и она извор инспирације за слике. Често кад шетам крај Тисе, ухватим себе како размишљам о томе како би одређен кадар мог погледа чинио фантастичну слику. Иако јако волим природу, не планирам само њу да овековечим у мојим делима. Када будем била вештија, што се сликања и цртања човека тиче, планирам да сликам портрете у барокном стилу, али и да почнем да сликам приче о људима
Од ове младе сликарке и старији могу много да науче. Како истиче, права уметничка слобода долази из посвећеног приступа свом занату.
– За мене уметност није ослобођење од правила, већ дисциплинована слобода. То је цитат Ода Нердрума, норвешког слика- ра, који често користим. Иако је уметност вид сопственог изражаја и креативности, на њу не треба гледати као потпуно одбацивање правила, дисциплине и умећа. Оно што је карактеристично за класично сликарство је да дело говори и преноси поруку само за себе, без било каквог обајшњења уметника. Волим приче које су ванвременски насликане и које ће људе дирнути и покренути, јер по мени то је доказ правог умећа. Оно што волим код сликарства јесте што ми сликари имамо прилику да идеализујемо и насликамо људе или природу још лепше и сензуалније, него што заправо јесу, мени то представља прави изазов али и уживање – каже Марија.
Од старих мајстора импресионирају је Рубенс, Каравађо, Рембрант и Тицијан. Како наглашава, оно што је заједничко за ове сликаре јесу изванредне, динамичне композиције слика и приче које су одлично представили.
– Један од омиљених елемената Каравађових и Рембрантових слика јесте однос светла и таме, тј. њихов контраст и начин на који то утиче на атмосферу и радњу саме слике. Код Рубенса ми је задивљујуће приказан однос између више фигура и сам њихов покрет који је фантастично ухваћен. Што се тиче пејзажиста, највише волим Ивана Шишкина, Алберта Бирштата, сликаре Холандске школе 18. века и Џона Аткинсона Гримшоа. Што се тиче уметника са наших простора, инспиришу ме Урош Предић и Паја Јовановић – открива чурушка уметница.
Марија Вујков жели да се након завршетка средње школе посвети стварању и унапређивању свог рада и знања. Прво на листи планова јој је да упише ликовну академију, за шта се константно припрема.
– У скорије време желим да почнем да учим да сликам портрете и људску фигуру по живим моделима, како бих изградила темељ за оно што заправо желим да сликам, јер колико год волела природу и пејзаже, на дужем плану, не желим да се задржим само на томе. А животна мисија ми је да и ја једног дана будем мајстор свог заната и насликам монументалне слике које ће дирнути људе. Такође, једног дана ћу дати све од себе да стечено знање поделим са другим младим сликарима који гаје љубав према ономе што раде и искључиво са онима који се проналазе у класичном сликарству – одлучна је Марија.
Марија Рашић
