Beneficirani radni staž, prosečna plata iznosi 142.100 dinara SRBIJA ODAJE PRIZNANJE RUDARSKOJ PROFESIJI, slavimo Dan rudara

Taj događaj predstavlja prekretnicu u borbi rudara za bolja prava i uslove rada.

Rudarstvo je jedno od najzahtevnijih i najrizičnijih zanimanja. Osim što zahteva izuzetnu fizičku spremnost, nosi i brojne rizike po zdravlje i bezbednost radnika. Ipak, bez rudara ne bi bilo mnogih ključnih industrija – od energetike, preko metalurgije, do građevinarstva i hemije.
 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u sektoru rudarstva u Srbiji u maju 2025. iznosila je 142.100 dinara, što je znatno iznad republičkog proseka od 107.705 dinara.
Najplaćeniji su bili zaposleni u eksploataciji ruda metala sa prosekom od 164.211 dinara, a slede oni u sektoru sirove nafte i prirodnog gasa sa zaradom od 159.386 dinara. Rudari u sektoru uglja zarađivali su 136.752 dinara, dok su zaposleni u geološkim istraživanjima i uslugama u proseku imali 139.591 dinar.

U delu rudarstva koji obuhvata eksploataciju sirovina za građevinsku industriju – peska, šljunka, kamena i slično – prosečna zarada iznosila je 126.016 dinara.

S obzirom na složenost posla, rudari imaju pravo na beneficirani radni staž. U zavisnosti od vrste eksploatacije i radnog mesta, staž može biti uvećan i do 18 meseci za svaku godinu rada. Najviši koeficijenti važe za poslove kao što su jamski kopač, palilac mina, bušač i slično.

Dan rudara u Srbiji
 

Dan rudara se obeležava 6. avgusta, u znak sećanja na štrajk rudara iz Senjskog rudnika 1903. godine, koji su se tada organizovano usprotivili lošim uslovima i otpuštanju kolega.

Posle devet dana štrajka, izborili su se za povratak otpuštenih radnika, ali i kraće radno vreme i bolje uslove rada. Do Drugog svetskog rata, rudari su obeležavali kao esnafski praznik slavu Svetog Prokopija, kome je i posvećena crkva u Senjskom rudniku.

Rudarstvo u Srbiji ima bogatu tradiciju. Već u srednjem veku, rudnici poput Novog Brda, Brskova i Rudnika činili su Srbiju jednim od najvećih evropskih proizvođača srebra. Već u 15. veku, srebro iz Srbije bilo je među najtraženijima u Evropi, a rudarska pravila regulisana su čak i posebnim zakonima, kao što je Rudarski zakonik Despota Stefana, piše B92.