Бенефицирани радни стаж, просечна плата износи 142.100 динара СРБИЈА ОДАЈЕ ПРИЗНАЊЕ РУДАРСКОЈ ПРОФЕСИЈИ, славимо Дан рудара
На данашњи дан Србија одаје признање рударској професији, обележава се Дан рудара, у знак сећања на историјски штрајк у Сењском руднику из 1903. године.
Тај догађај представља прекретницу у борби рудара за боља права и услове рада.
Рударство је једно од најзахтевнијих и најризичнијих занимања. Осим што захтева изузетну физичку спремност, носи и бројне ризике по здравље и безбедност радника. Ипак, без рудара не би било многих кључних индустрија – од енергетике, преко металургије, до грађевинарства и хемије.
Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето плата у сектору рударства у Србији у мају 2025. износила је 142.100 динара, што је знатно изнад републичког просека од 107.705 динара.
Најплаћенији су били запослени у експлоатацији руда метала са просеком од 164.211 динара, а следе они у сектору сирове нафте и природног гаса са зарадом од 159.386 динара. Рудари у сектору угља зарађивали су 136.752 динара, док су запослени у геолошким истраживањима и услугама у просеку имали 139.591 динар.
У делу рударства који обухвата експлоатацију сировина за грађевинску индустрију – песка, шљунка, камена и слично – просечна зарада износила је 126.016 динара.
С обзиром на сложеност посла, рудари имају право на бенефицирани радни стаж. У зависности од врсте експлоатације и радног места, стаж може бити увећан и до 18 месеци за сваку годину рада. Највиши коефицијенти важе за послове као што су јамски копач, палилац мина, бушач и слично.
Дан рудара у Србији
Дан рудара се обележава 6. августа, у знак сећања на штрајк рудара из Сењског рудника 1903. године, који су се тада организовано успротивили лошим условима и отпуштању колега.
После девет дана штрајка, изборили су се за повратак отпуштених радника, али и краће радно време и боље услове рада. До Другог светског рата, рудари су обележавали као еснафски празник славу Светог Прокопија, коме је и посвећена црква у Сењском руднику.
Рударство у Србији има богату традицију. Већ у средњем веку, рудници попут Новог Брда, Брскова и Рудника чинили су Србију једним од највећих европских произвођача сребра. Већ у 15. веку, сребро из Србије било је међу најтраженијима у Европи, а рударска правила регулисана су чак и посебним законима, као што је Рударски законик Деспота Стефана, пише Б92.