Ни здравима није лако
И БОЛОВАЊЕ ПОСТАЛО ЛУКСУЗ? Запослени у Србији све чешће РАДЕ И БОЛЕСНИ: Да ли je „цена“, 35 ОДСТО ОД ЗАРАДЕ, за већину превисока?
Бројни запослени у Србији на посао долазе и кад су болесни, како им део или цела зарада не би била умањена за 35 одсто.
Са циљем да уштеде новац, ризикују своје здравље, јер сматрају да немају другу опцију.
Доктор економских наука из Синдиката Радника Србије Горан Пећанац изјавио је за Јуроњуз Србија да би требало смањити проценат који се одбија радницима док су на боловању.
На почетку разговора је навео да многе европске земље исплаћују пуну зараду запосленима док су на боловању.
На пример, компаније у Луксембургу су дужне да радницима исплаћују пуну зараду 77 дана. У Финској радници могу да затраже накнаду за боловање девет радних дана након почетка њихове болести. Послодавац исплаћује плате запосленима током овог периода чекања, а многи исплаћују пуну плату месец или два, истакао је.
Додао је да се у Шведској исплаћује 80 одсто плате запосленима који су на боловању и да зарада може да буде већа уколико је тако наведено у колективном уговору. Према речима саговорника, висина накнаде током боловања у Естонији износи 70 одсто зараде.
Истакао је да се запослени у Србији налазе у изузетно тешком положају и кад нису на боловању.
"Кад отворе боловање, њихов већ тежак положај постаје још тежи", рекао је Пећанац.
Напоменуо је да је велики проблем за запослене што су принуђени да раде кад су болесни. Објаснио је да то погоршава њихово здравствено стање и да негативно утиче на њихов приватни живот.
У којим случајевима запослени добијају пуну зараду док су на боловању?
У Србији запослени у четири случаја имају право на пуну зараду док се налазе на боловању.
у случају професионалне болести и повреде на раду,
у случају болести или компликације у вези са одржавањем трудноће,
у случају добровољног давања органа, ћелија и ткива,
у случају неге болесног, повређеног члана уже породице до навршених 18 година живота, тачније у случају погоршања здравственог стања детета.
Запослени би били професионалнији и много би боље обављали послове када би им се у случају болести мање умањивала зарада. Према нашим сазнањима, у Србији постоји мањи број компанија које својим запосленима исплаћују пуну зараду углавном за краћа боловања. Искуства су изузетно позитивна и запослени су задовољни тим позитивним гестом послодавца, закључио је Горан Пећанац.
Унија послодаваца Србије: Свако смањење одбитака део ширег дијалога
Из Уније послодаваца Србије су за Јуроњуз Србија објаснили да је систем накнаде зараде током боловања јасно дефинисан законодавним оквиром и да као такав представља резултат ширег социјалног договора између државе, послодаваца и синдиката.
Међутим, треба истаћи да је ово минимум, који се накнадно, кроз колективне уговоре може повећати. Са аспекта послодаваца, важно је да се пронађе одржива равнотежа између заштите права запослених и финансијске изводљивости за компаније, посебно мале и средње фирме које чине већину привреде у Србији, навели су.
Напоменули су да би свако потенцијално смањење одбитака морало бити део ширег дијалога, уз анализу трошкова и утицаја на целокупно пословно окружење.
Послодавцима је у интересу да својим запосленима обезбеде најбоље могуће услове и да их задрже, али тренутна ситуација на глобалном нивоу је пуна неизвесности, вишеструке су кризе са којима се суочава наша привреда, и сматрамо да је прилично изазован моменат за преговоре о овој теми. Што свакако не значи, да би у будућности, под условом да привреда поново постане одржива, о њој могло озбиљније да се дебатује и да се постигну решења на добробит свих страна, казали су.
Истакли су да апсолутно разумеју да је период боловања изазован за запослене, како физички и емоционално, тако и финансијски. Према њиховим речима, послодавци већ преузимају одређене трошкове боловања, посебно у првих 30 дана када исплаћују 65 одсто накнаде на терет компаније.
Често се дешава да одсуство запосленог, изискује радно ангажовање другог лица, што представља додатни трошак. Тек, за свако додатно повећање овог процента, неопходна је шира системска подршка, како се терет не би искључиво пренео на привреду, што би могло негативно утицати на инвестиције, раст плата и одрживост радних места, објаснили су.
Навели да би да осећај сигурности у случају болести могао да допринесе бољој повезаности са компанијом.
То мора бити део ширег система бенефита и односа поверења, који се гради кроз континуирану бригу и комуникацију, не само кроз висину накнаде током боловања, закључили су за из Уније послодаваца Србија.
