BUĐ, BUBAŠVABE, „RADOZNALI“ STANODAVCI Rusi napravili CRNU LISTU STANOVA u Novom Sadu i drugim gradovima u Srbiji! Visoki RAČUNI ZA STRUJU i depozit često TAČKA SPORA

Talas novih stanara brzo je promenio tržište izdavanja nekretnina: kirije su rasle, potražnja je bila ogromna, a mnogi koji su tek stigli našli su se u situaciji da stanove iznajmljuju na brzinu, bez poznavanja lokalnih propisa i tržišnih običaja.

Sada se deo tih iskustava beleži javno. Ruski korisnici napravili su Gugl mapi pod nazivom „Crna lista stanova“, na kojoj označavaju nekretnine i beleže negativna iskustva sa izdavanjem u Srbiji.

Mapa je, prema podacima vidljivim na Google Mapsu, pregledana više od tri miliona puta, a u trenutku pregleda sadržala je 287 prijava. Najveća koncentracija pinova nalazi se u Beogradu i Novom Sadu.

Adrese i imena iz ovog teksta nećemo navoditi, jer je reč o korisničkim prijavama koje nisu proverene. Ipak, kada se pročita nekoliko desetina unosa, jasno se vide obrasci problema koji se iznova ponavljaju.

Mapa je pregledana više od tri miliona puta, a u trenutku pregleda sadržala je 287 prijava. Najveća koncentracija pinova nalazi se u Beogradu i Novom Sadu.

Najčešća zamerka odnosi se na depozit. U velikom broju prijava stanari tvrde da im novac nije vraćen nakon iseljenja, iako su, kako navode, stan napustili na vreme i bez ozbiljnijih oštećenja.

Pominju se različita obrazloženja: krečenje zidova, profesionalno čišćenje, navodna oštećenja koja su postojala i pre useljenja, pa čak i različita tumačenja ugovora prema kojima se rok zakupa računa od novog aneksa, a ne od prvog dana stanovanja.

Neki korisnici tvrde da su vlasnici nakon iseljenja tražili dodatni novac, dok su drugi ostajali i bez depozita i bez mogućnosti da dokažu šta je zaista dogovoreno usmenim putem.

Vlaga, buđ i bubašvabe
Druga grupa problema odnosi se na samo stanje nekretnina.

U prijavama se često pominju buđ iza kreveta, vlaga na spoljnim zidovima, hladni stanovi sa lošom izolacijom, neispravni bojleri, zastarela stolarija, problemi sa kanalizacijom, mravi, moljci, bubašvabe, pa čak i stenice.

Više stanara tvrdi da su fotografije iz oglasa bile stare nekoliko godina ili da su zidovi neposredno pre izdavanja okrečeni kako bi se prikrili tragovi vlage.

Posebno su česte žalbe na visoke račune za struju tokom zime zbog grejanja stanova koji praktično nemaju adekvatnu izolaciju.
 

Jedna stanarka je napisala da je imala osećaj da ne živi u iznajmljenom stanu već u muzeju u kojem se stalno proverava da li je nešto pomereno ili korišćeno.

Među prijavama se često pojavljuju i problemi koji nemaju veze sa samim stanom već sa odnosom vlasnika prema zakupcima.

Pojedini korisnici tvrde da su vlasnici ulazili u stan bez najave, proveravali raspored nameštaja, komentarisali stanje frižidera, kupatila ili balkona, pa čak i kontrolisali gde se nalaze lične stvari.

Jedna stanarka je napisala da je imala osećaj da ne živi u iznajmljenom stanu već u muzeju u kojem se stalno proverava da li je nešto pomereno ili korišćeno.

Drugi navode da su ih vlasnici kritikovali zbog pomeranja kreveta, korišćenja jastuka kao stolica tokom posete prijatelja ili zbog tragova svakodnevnog života koji su, po njihovom mišljenju, bili sasvim normalni.

Od „bratskog naroda“ do pogrebne vizitkarte
Ako je suditi po pojedinim prijavama, pojedini odnosi između stanodavaca i stanara ponekad prelaze granice svakodnevnih nesporazuma i ulaze u zonu apsurda.

Jedan zakupac tvrdi da mu je vlasnik pri prvom susretu uručio vizitkartu pogrebnih usluga, dok je drugi opisao situaciju u kojoj je tri dana pokazivao stan potencijalnim novim zakupcima kako bi ispunio dogovor sa vlasnikom, da bi na kraju ostao bez obećanog povraćaja depozita. Kako je napisao: „Besplatno sam radio kao agent za nekretnine“.
U prijavi stanar navodi da je vlasniku prijavio mrave, bubašvabe i druge insekte, na šta je dobio odgovor: „To je priroda, šta da se radi“.

U drugoj prijavi stanar navodi da je vlasniku prijavio mrave, bubašvabe i druge insekte, na šta je dobio odgovor: „To je priroda, šta da se radi“.

Posebno su zanimljivi komentari o komunikaciji. Jedan korisnik za svog stanodavca piše da „čita poruke retko i napola“, dok drugi navodi da je odnos bio odličan sve dok nije pomenuo iseljenje, nakon čega se prijateljska priča o „bratskim narodima“ pretvorila u spor oko depozita i ugovornih obaveza.

Preplaćivanje zbog statusa stranca
Zanimljivo je da visina kirije nije među najčešćim zamerkama, iako se provlači se osećaj da su pojedini vlasnici stanova pokušavali da iskoriste činjenicu da zakupci ne poznaju dobro lokalne propise i tržište. Ipak, kroz više prijava provlači se utisak da pojedini stanovi nisu opravdavali tražene iznose, pa su zakupci za nekoliko stotina ili čak više od hiljadu evra mesečno dobijali stanove sa vlagom i raubovanim nameštajom.

Poseban problem za strance
Za strane državljane dodatni problem predstavlja prijava boravka, odnosno takozvani beli karton.

U više prijava navodi se da vlasnici nisu mogli ili nisu želeli da dostave dokumentaciju potrebnu za registraciju boravka. Pominju se slučajevi nevažećih dokumenata, nerešenih vlasničkih odnosa ili jednostavno nespremnosti da se učestvuje u proceduri.

Šta „crna lista“ govori o tržištu zakupa u Srbiji
Ono što ovu mapu čini zanimljivom nije samo broj prijava već i činjenica da ona predstavlja svojevrsnu neformalnu bazu podataka o stanovanju u Srbiji. Iza svake oznake na mapi krije se priča o problemima sa održavanjem, ugovorima, depozitima ili komunikacijom između vlasnika i zakupaca. Neke od njih možda su preuveličane, neke verovatno sasvim opravdane, ali zajedno pokazuju koliko tržište izdavanja stanova i dalje funkcioniše bez jasnih standarda i zaštite obe strane, piše Gradnja.