БУЂ, БУБАШВАБЕ, „РАДОЗНАЛИ“ СТАНОДАВЦИ Руси направили ЦРНУ ЛИСТУ СТАНОВА у Новом Саду и другим градовима у Србији! Високи РАЧУНИ ЗА СТРУЈУ и депозит често ТАЧКА СПОРА

Талас нових станара брзо је променио тржиште издавања некретнина: кирије су расле, потражња је била огромна, а многи који су тек стигли нашли су се у ситуацији да станове изнајмљују на брзину, без познавања локалних прописа и тржишних обичаја.

Сада се део тих искустава бележи јавно. Руски корисници направили су Гугл мапи под називом „Црна листа станова“, на којој означавају некретнине и бележе негативна искуства са издавањем у Србији.

Мапа је, према подацима видљивим на Гоогле Мапсу, прегледана више од три милиона пута, а у тренутку прегледа садржала је 287 пријава. Највећа концентрација пинова налази се у Београду и Новом Саду.

Адресе и имена из овог текста нећемо наводити, јер је реч о корисничким пријавама које нису проверене. Ипак, када се прочита неколико десетина уноса, јасно се виде обрасци проблема који се изнова понављају.

Мапа је прегледана више од три милиона пута, а у тренутку прегледа садржала је 287 пријава. Највећа концентрација пинова налази се у Београду и Новом Саду.

Најчешћа замерка односи се на депозит. У великом броју пријава станари тврде да им новац није враћен након исељења, иако су, како наводе, стан напустили на време и без озбиљнијих оштећења.

Помињу се различита образложења: кречење зидова, професионално чишћење, наводна оштећења која су постојала и пре усељења, па чак и различита тумачења уговора према којима се рок закупа рачуна од новог анекса, а не од првог дана становања.

Неки корисници тврде да су власници након исељења тражили додатни новац, док су други остајали и без депозита и без могућности да докажу шта је заиста договорено усменим путем.

Влага, буђ и бубашвабе
Друга група проблема односи се на само стање некретнина.

У пријавама се често помињу буђ иза кревета, влага на спољним зидовима, хладни станови са лошом изолацијом, неисправни бојлери, застарела столарија, проблеми са канализацијом, мрави, мољци, бубашвабе, па чак и стенице.

Више станара тврди да су фотографије из огласа биле старе неколико година или да су зидови непосредно пре издавања окречени како би се прикрили трагови влаге.

Посебно су честе жалбе на високе рачуне за струју током зиме због грејања станова који практично немају адекватну изолацију.
 

Једна станарка је написала да је имала осећај да не живи у изнајмљеном стану већ у музеју у којем се стално проверава да ли је нешто померено или коришћено.

Међу пријавама се често појављују и проблеми који немају везе са самим станом већ са односом власника према закупцима.

Поједини корисници тврде да су власници улазили у стан без најаве, проверавали распоред намештаја, коментарисали стање фрижидера, купатила или балкона, па чак и контролисали где се налазе личне ствари.

Једна станарка је написала да је имала осећај да не живи у изнајмљеном стану већ у музеју у којем се стално проверава да ли је нешто померено или коришћено.

Други наводе да су их власници критиковали због померања кревета, коришћења јастука као столица током посете пријатеља или због трагова свакодневног живота који су, по њиховом мишљењу, били сасвим нормални.

Од „братског народа“ до погребне визиткарте
Ако је судити по појединим пријавама, поједини односи између станодаваца и станара понекад прелазе границе свакодневних неспоразума и улазе у зону апсурда.

Један закупац тврди да му је власник при првом сусрету уручио визиткарту погребних услуга, док је други описао ситуацију у којој је три дана показивао стан потенцијалним новим закупцима како би испунио договор са власником, да би на крају остао без обећаног повраћаја депозита. Како је написао: „Бесплатно сам радио као агент за некретнине“.
У пријави станар наводи да је власнику пријавио мраве, бубашвабе и друге инсекте, на шта је добио одговор: „То је природа, шта да се ради“.

У другој пријави станар наводи да је власнику пријавио мраве, бубашвабе и друге инсекте, на шта је добио одговор: „То је природа, шта да се ради“.

Посебно су занимљиви коментари о комуникацији. Један корисник за свог станодавца пише да „чита поруке ретко и напола“, док други наводи да је однос био одличан све док није поменуо исељење, након чега се пријатељска прича о „братским народима“ претворила у спор око депозита и уговорних обавеза.

Преплаћивање због статуса странца
Занимљиво је да висина кирије није међу најчешћим замеркама, иако се провлачи се осећај да су поједини власници станова покушавали да искористе чињеницу да закупци не познају добро локалне прописе и тржиште. Ипак, кроз више пријава провлачи се утисак да поједини станови нису оправдавали тражене износе, па су закупци за неколико стотина или чак више од хиљаду евра месечно добијали станове са влагом и раубованим намештајом.

Посебан проблем за странце
За стране држављане додатни проблем представља пријава боравка, односно такозвани бели картон.

У више пријава наводи се да власници нису могли или нису желели да доставе документацију потребну за регистрацију боравка. Помињу се случајеви неважећих докумената, нерешених власничких односа или једноставно неспремности да се учествује у процедури.

Шта „црна листа“ говори о тржишту закупа у Србији
Оно што ову мапу чини занимљивом није само број пријава већ и чињеница да она представља својеврсну неформалну базу података о становању у Србији. Иза сваке ознаке на мапи крије се прича о проблемима са одржавањем, уговорима, депозитима или комуникацијом између власника и закупаца. Неке од њих можда су преувеличане, неке вероватно сасвим оправдане, али заједно показују колико тржиште издавања станова и даље функционише без јасних стандарда и заштите обе стране, пише Градња.