ПОСЛОДАВЦИМА СТИЖУ НОВА ПРАВИЛА Од 2028. године строжи услови за пореске олакшице

Измене обухватају олакшице из чланова 21в и 21д Закона о порезу на доходак грађана, које се односе на запошљавање нових радника. Њихово важење продужено је до 31. децембра 2028. године, али ће послодавци који планирају да их користе морати да обрате пажњу на различите услове који ће важити у наредном периоду.

За послодавце који током 2027. године буду запошљавали нове раднике неће бити промена у начину остваривања олакшица. Наставиће да се примењују постојећи услови, укључујући критеријуме који се односе на статус новозапосленог лица и повећање броја запослених.

Олакшица за запошљавање новозапослених лица односи се на послодавце који повећавају број запослених у односу на прописани референтни период. Право на олакшицу имају послодавци који запошљавају лица са евиденције НСЗ, најмање шест месеци за незапослене, односно три месеца за приправнике.

Послодавци могу остварити повраћај од 65 одсто пореза и доприноса за запошљавање од једног до девет радника, 70 одсто за 10 до 99 радника и 75 одсто за најмање 100 новозапослених. Олакшица се односи на правна лица и предузетнике, укључујући паушалце и пољопривреднике.

Порески саветник Јован Павловић каже да се задржава и услов запошљавања најмање два нова радника.

„Послодавац може најпре да запосли једно лице, а затим да у прописаном року запосли и друго, чиме испуњава услов за коришћење олакшице“, каже Павловић.

Од 2028. пресудан стварни раст запослености

Најважнија промена односи се на начин утврђивања повећања броја запослених. Досадашњи систем који се ослањао на поређење са одређеним историјским датумима биће замењен праћењем просечног броја запослених током претходних 12 месеци.

„До сада су се, између осталог, користили референтни датуми попут 2014. и 2015. године, док се код касније основаних послодаваца узимало у обзир стање на крају прве године пословања. Од 2028. године такво поређење више неће бити основ за утврђивање повећања запослености. Уместо тога посматраће се да ли је ново запошљавање довело до стварног нето раста броја радника у односу на претходних годину дана“, објашњава наш саговорник.

То значи да ће се приликом провере узимати у обзир и запошљавања и одласци запослених. Уколико запосли једног радника, а другом запосленом истовремено престане радни однос, укупан број запослених остаје непромењен. У таквој ситуацији, по правилу, не постоји нето повећање запослености.

„Ипак, постоје изузеци. Попуњавање упражњеног радног места може се признати као повећање запослености ако је претходном запосленом радни однос престао због добровољног одласка, инвалидитета, одласка у пензију или законитог отказа због повреде радне обавезе. Због тога ће послодавци морати да воде рачуна не само о броју запослених, већ и о разлозима због којих је претходним радницима престао радни однос“, наводи Павловић.

Олакшице ограничене висином трошкова зарада

Од 2028. године уводе се и додатна ограничења која се односе на износ пореских олакшица и услове које послодавац мора да испуњава.

Право на олакшицу моћи ће да се користи најдуже 12 месеци од дана запошљавања, док ће новозапослено лице морати да буде најмање шест месеци на евиденцији Националне службе за запошљавање. Овај услов обухватаће и приправнике.

Укупан износ рефундираних пореза и доприноса неће моћи да буде већи од 50 одсто трошкова зарада запослених за које се олакшица остварује. Такође, годишњи лимит помоћи износиће 5,5 милиона евра по послодавцу.

„Провера више неће бити ограничена на статус новозапосленог, трајање пријаве на евиденцији НСЗ и испуњеност услова о броју запослених. Биће потребно утврдити и стварне трошкове зарада, удео укупних олакшица за порезе и доприносе у тим трошковима, као и да ли послодавац испуњава услове који се односе на државну помоћ. Посебна пажња мораће да се посвети претходно примљеној помоћи, евентуалним обавезама њеног повраћаја и укупном износу подршке коју послодавац остварује“, каже порески саветник.

Када је реч о запошљавању особа са инвалидитетом, од 2027. године ослобођење ће се користити у складу са прописима о контроли државне помоћи.

Послодавци ће зато, поред пореских одредби, морати да узму у обзир и правила која уређују државну помоћ намењену запошљавању особа са инвалидитетом.

Бизнис.рс