SVE SMO ZADUŽENIJI Bankarski dug porastao gotovo 20 odsto za godinu dana, GRAĐANI, PRIVREDA I PREDUZETNICI DUJUGU HILJADE MILIJARDI DINARA

Najveći deo zaduženja odnosio se na privredu, čiji su krediti iznosili 2.468 milijardi dinara, odnosno 12,4 odsto više nego u julu 2025. godine. Preduzetnici su bankama dugovali 101,8 milijardi dinara, što predstavlja međugodišnji rast od 14 odsto. Istovremeno, broj kredita odobrenih pravnim licima iznosio je 111.822.

Građani Srbije su, međutim, nastavili da povećavaju zaduženost bržim tempom od privrede. Ukupan dug stanovništva prema bankama na kraju jula dostigao je 2.131 milijardu dinara, što je 19,7 odsto više nego godinu dana ranije.

Najveći deo duga i dalje čine gotovinski krediti, po kojima su građani bankama dugovali 1.046 milijardi dinara, odnosno 20,8 odsto više nego u julu prošle godine. Značajan rast zabeležili su i stambeni krediti i krediti za adaptaciju, čije je stanje dostiglo 903,25 milijardi dinara, uz međugodišnje povećanje od 19,6 odsto.

Po osnovu poljoprivrednih kredita građani su dugovali 101,97 milijardi dinara, što je 9,2 odsto više nego godinu ranije, dok je stanje ostalih kredita iznosilo 50,31 milijardu dinara.

Najbrže su, ipak, rasli potrošački krediti. Njihovo stanje dostiglo je 29,65 milijardi dinara, što predstavlja međugodišnji rast od 28,4 odsto. Prosečan dug po potrošačkom kreditu u julu iznosio je 221.440 dinara.

Docnja ostala na niskom nivou

Ukupno učešće kašnjenja u otplati bankarskih kredita iznosilo je 1,8 odsto. Najveću docnju imali su preduzetnici, kod kojih je učešće dospelih, a neizmirenih obaveza iznosilo 3,3 odsto, dok je kod pravnih lica bilo 2,4 odsto. Stanovništvo je i dalje najurednije u otplati, sa docnjom od 1,1 odsto.

Kod pravnih lica i preduzetnika docnjom se smatraju obaveze koje kasne više od 15 dana, dok se kod fizičkih lica kao docnja evidentiraju obaveze starije od 60 dana.

Na kraju jula u Srbiji je bilo 9.405.781 milion tekućih računa, koje je koristilo 6.127.140 miliona građana. U docnji je bilo 208.755 tekućih računa, dok je učešće docnje u iznosu dozvoljenog prekoračenja iznosilo 5,8 odsto.

Istovremeno, broj kreditnih kartica dostigao je 1.115.039, dok je broj njihovih korisnika iznosio 855.832.

Banke odobrile olakšice za četiri od pet zahteva

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su banke u prvom tromesečju 2026. godine odobrile olakšice za otplatu 1.825 kredita, odnosno za 79 odsto svih obrađenih zahteva. Ukupan dug po tim kreditima iznosio je 1,9 milijardi dinara.

Pored zahteva koje su podneli klijenti, banke su samoinicijativno ponudile olakšice za još 913 kredita, nakon što su kroz sistem ranog upozoravanja prepoznale prve znake poteškoća u otplati. Time je obuhvaćen dug od gotovo 874 miliona dinara, dok je ugovorena vrednost tih kredita iznosila oko 968 miliona dinara.

Od ukupno 496 odbijenih zahteva, banke su odbile 310, dok u 186 slučajeva korisnici nisu prihvatili ponuđene mere.

Najveći broj obrađenih zahteva odnosio se na gotovinske kredite, koji su činili 76 odsto svih predmeta. Slede dozvoljena prekoračenja sa sedam odsto, krediti za obrtna sredstva i kreditne kartice sa po šest odsto, dok su stambeni krediti činili tri odsto svih zahteva. Kod stambenih kredita olakšice su odobrene u 81,5 odsto slučajeva.

Najčešći razlog zbog kojeg su građani tražili olakšice bio je gubitak posla, koji je činio 53,7 odsto svih zahteva. Slede značajno smanjenje prihoda sa 19,2 odsto, ostale životne okolnosti sa 14,6 odsto, teška bolest sa 8,7 odsto, teške porodične prilike sa 2,3 odsto, teške povrede sa jedan odsto i razvod braka sa 0,6 odsto.

Banke su najčešće odobravale produženje roka otplate kredita, samostalno ili u kombinaciji sa drugim merama, poput smanjenja kamatne stope, odlaganja plaćanja ili izmene vrste ugovora. Značajan broj korisnika koristio je i mogućnost privremenog moratorijuma, tokom kojeg se na dospele, a neizmirene obaveze nije obračunavala kamata.

(Biznis.rs)