СВЕ СМО ЗАДУЖЕНИЈИ Банкарски дуг порастао готово 20 одсто за годину дана, ГРАЂАНИ, ПРИВРЕДА И ПРЕДУЗЕТНИЦИ ДУЈУГУ ХИЉАДЕ МИЛИЈАРДИ ДИНАРА
Дуг привреде, грађана и предузетника према банкама наставио је да расте и на крају јула достигао је скоро 4.701 милијарду динара, што је 15,6 одсто више него у истом месецу прошле године, показује најновији Кредитни извештај Удружења банака Србије (УБС).
Највећи део задужења односио се на привреду, чији су кредити износили 2.468 милијарди динара, односно 12,4 одсто више него у јулу 2025. године. Предузетници су банкама дуговали 101,8 милијарди динара, што представља међугодишњи раст од 14 одсто. Истовремено, број кредита одобрених правним лицима износио је 111.822.
Грађани Србије су, међутим, наставили да повећавају задуженост бржим темпом од привреде. Укупан дуг становништва према банкама на крају јула достигао је 2.131 милијарду динара, што је 19,7 одсто више него годину дана раније.
Највећи део дуга и даље чине готовински кредити, по којима су грађани банкама дуговали 1.046 милијарди динара, односно 20,8 одсто више него у јулу прошле године. Значајан раст забележили су и стамбени кредити и кредити за адаптацију, чије је стање достигло 903,25 милијарди динара, уз међугодишње повећање од 19,6 одсто.
По основу пољопривредних кредита грађани су дуговали 101,97 милијарди динара, што је 9,2 одсто више него годину раније, док је стање осталих кредита износило 50,31 милијарду динара.
Најбрже су, ипак, расли потрошачки кредити. Њихово стање достигло је 29,65 милијарди динара, што представља међугодишњи раст од 28,4 одсто. Просечан дуг по потрошачком кредиту у јулу износио је 221.440 динара.
Доцња остала на ниском нивоу
Укупно учешће кашњења у отплати банкарских кредита износило је 1,8 одсто. Највећу доцњу имали су предузетници, код којих је учешће доспелих, а неизмирених обавеза износило 3,3 одсто, док је код правних лица било 2,4 одсто. Становништво је и даље најуредније у отплати, са доцњом од 1,1 одсто.
Код правних лица и предузетника доцњом се сматрају обавезе које касне више од 15 дана, док се код физичких лица као доцња евидентирају обавезе старије од 60 дана.
На крају јула у Србији је било 9.405.781 милион текућих рачуна, које је користило 6.127.140 милиона грађана. У доцњи је било 208.755 текућих рачуна, док је учешће доцње у износу дозвољеног прекорачења износило 5,8 одсто.
Истовремено, број кредитних картица достигао је 1.115.039, док је број њихових корисника износио 855.832.
Банке одобриле олакшице за четири од пет захтева
Подаци Народне банке Србије показују да су банке у првом тромесечју 2026. године одобриле олакшице за отплату 1.825 кредита, односно за 79 одсто свих обрађених захтева. Укупан дуг по тим кредитима износио је 1,9 милијарди динара.
Поред захтева које су поднели клијенти, банке су самоиницијативно понудиле олакшице за још 913 кредита, након што су кроз систем раног упозоравања препознале прве знаке потешкоћа у отплати. Тиме је обухваћен дуг од готово 874 милиона динара, док је уговорена вредност тих кредита износила око 968 милиона динара.
Од укупно 496 одбијених захтева, банке су одбиле 310, док у 186 случајева корисници нису прихватили понуђене мере.
Највећи број обрађених захтева односио се на готовинске кредите, који су чинили 76 одсто свих предмета. Следе дозвољена прекорачења са седам одсто, кредити за обртна средства и кредитне картице са по шест одсто, док су стамбени кредити чинили три одсто свих захтева. Код стамбених кредита олакшице су одобрене у 81,5 одсто случајева.
Најчешћи разлог због којег су грађани тражили олакшице био је губитак посла, који је чинио 53,7 одсто свих захтева. Следе значајно смањење прихода са 19,2 одсто, остале животне околности са 14,6 одсто, тешка болест са 8,7 одсто, тешке породичне прилике са 2,3 одсто, тешке повреде са један одсто и развод брака са 0,6 одсто.
Банке су најчешће одобравале продужење рока отплате кредита, самостално или у комбинацији са другим мерама, попут смањења каматне стопе, одлагања плаћања или измене врсте уговора. Значајан број корисника користио је и могућност привременог мораторијума, током којег се на доспеле, а неизмирене обавезе није обрачунавала камата.
