LETINU I KUĆE UMESTO POLISE ČUVA SUDBINA U Srbiji samo 15 odsto nekretnina i useva osigurano
Elementarne nepogode – poplave, požari, mraz kad mu vreme nije – sve su češće u celom svetu i šteta koja tom prilikom nastaje ogromna je. Kako bi gubitak bio manji, jako je važno da građani osiguraju svoju imovinu od određenih rizika, ali je takvih u Srbiji veoma malo.
Po rečima pi-ara Udruženja osiguravača Srbije Zorana Ćirića, u našoj zemlji samo od osam do deset odsto vlasnika nekretnina ima polisu osiguranja koja ih štiti od rizika kao što su požar i oluja, što je izuzetno malo. On ukazuje da osnovna polisa osiguranja pruža građanima zaštitu i od požara i od oluje, ali kada je reč o poljoprivrednim usevima, osnovna polisa ne obuhvata zaštitu od oluje. Tada je reč o dopunskom osiguranju, što znači da se uz osnovnu polisu i malu doplatu obezbeđuje zaštita useva od te vrste rizika.
– Osnovna polisa čuva useve od tri rizika: požara, groma i grada, a od oluje je potrebno dopunsko osiguranje – kaže Ćirić. – Građani Srbije, posebno poljoprivrednici, moraju da znaju da su klimatske promene stvarnost, da su mraz u maju i oluja poput ove od pre nekoliko dana sve češći i potrebno je osigurati useve i na taj način zaštititi i svoj rad i ulaganje.
Da polisa bude obavezna
Udruženje osiguravača Srbije od 2014. godine predlaže da se u Srbiji uvede obavezna polisa osiguranja od katastrofalnih rizika.
– Trebalo bi da osiguravači i država utvrde koji su to katastrofalni rizici. Među njima su zemljotresi, superćelijske oluje, možda i požari, koji nam se dešavaju svake godine – kaže Ćirić. – Polisa bi bila obavezna za sve građane Srbije. Država ne bi morala da osniva fondove i pruža humanitarnu pomoć, a imovina svih građana bila bi zaštićena.
Po njegovim rečima, onome ko ima polisu osiguranja, odnosno ko je svoju imovinu osigurao od određenog rizika, šteta će biti nadoknađena, dok građani koji to nisu uradili mogu da očekuju samo humanitarnu pomoć države. Ćirić naglašava da su samo osiguravajuća društva dužna da isplate štetu ukoliko je imovina osigurana, dok država nudi humanitarnu pomoć i nije u obavezi da je isplati, te ističe da nijedna država na svetu ne isplaćuje štetu.
– Recimo, 2014. godine, kada je Srbiju zahvatila velika poplava, oni koji su imali polisu osiguranja imovine dobili su naknadu štete, a prosečna šteta u Srbiji tada je u poplavama u Obrenovcu bila oko 15.000 evra. Ovo što će i sada dobiti građani jeste humanitarna pomoć države, a ona je tada u Obrenovcu iznosila oko 3.000 evra - rekao je Ćirić.
Cena sigurnosti
Godišnje osiguranje nekretnine iznosi od oko jednog evra po kvadratnom metru pa naviše, što znači da bi za stan od 45 kvadrat iznosilo isto toliko evra, u dinarskoj protivvrednosti.
– Osnovna polisa osiguranja u poljopriovredi iznosi oko pet odsto onoga što može da se zaradi kada se proda ono što se na zemljištu gaji – kaže Zoran Ćorić. – Taj iznos nije ono što će platiti registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Iznos će biti manji, pošto i država i lokalne samouprave odobravaju subvencije za osiguranje.
Sagovornik ukazuje i da je u Srbiji osigurano oko 15 odsto obradivih površina, dok je u Sjedinjenim Američkim Državama taj procenat oko 90, a u Evropskoj uniji oko 70 odsto.
– Kod nas je malo onih koji se odluče da osiguraju svoju imovinu ili useve, a razloga je nekoliko: nedovoljna svest o važnosti osiguranja, kao i navike, odnosno razmišljanje koje kod nas preovladava: desilo se ove godine, neće se ponoviti sledeće – istakao je Ćirić.