ЛЕТИНУ И КУЋЕ УМЕСТО ПОЛИСЕ ЧУВА СУДБИНА У Србији само 15 одсто некретнина и усева осигурано
Елементарне непогоде – поплаве, пожари, мраз кад му време није – све су чешће у целом свету и штета која том приликом настаје огромна је. Како би губитак био мањи, јако је важно да грађани осигурају своју имовину од одређених ризика, али је таквих у Србији веома мало.
По речима пи-ара Удружења осигуравача Србије Зорана Ћирића, у нашој земљи само од осам до десет одсто власника некретнина има полису осигурања која их штити од ризика као што су пожар и олуја, што је изузетно мало. Он указује да основна полиса осигурања пружа грађанима заштиту и од пожара и од олује, али када је реч о пољопривредним усевима, основна полиса не обухвата заштиту од олује. Тада је реч о допунском осигурању, што значи да се уз основну полису и малу доплату обезбеђује заштита усева од те врсте ризика.
– Основна полиса чува усеве од три ризика: пожара, грома и града, а од олује је потребно допунско осигурање – каже Ћирић. – Грађани Србије, посебно пољопривредници, морају да знају да су климатске промене стварност, да су мраз у мају и олуја попут ове од пре неколико дана све чешћи и потребно је осигурати усеве и на тај начин заштитити и свој рад и улагање.
Да полиса буде обавезна
Удружење осигуравача Србије од 2014. године предлаже да се у Србији уведе обавезна полиса осигурања од катастрофалних ризика.
– Требало би да осигуравачи и држава утврде који су то катастрофални ризици. Међу њима су земљотреси, суперћелијске олује, можда и пожари, који нам се дешавају сваке године – каже Ћирић. – Полиса би била обавезна за све грађане Србије. Држава не би морала да оснива фондове и пружа хуманитарну помоћ, а имовина свих грађана била би заштићена.
По његовим речима, ономе ко има полису осигурања, односно ко је своју имовину осигурао од одређеног ризика, штета ће бити надокнађена, док грађани који то нису урадили могу да очекују само хуманитарну помоћ државе. Ћирић наглашава да су само осигуравајућа друштва дужна да исплате штету уколико је имовина осигурана, док држава нуди хуманитарну помоћ и није у обавези да је исплати, те истиче да ниједна држава на свету не исплаћује штету.
– Рецимо, 2014. године, када је Србију захватила велика поплава, они који су имали полису осигурања имовине добили су накнаду штете, а просечна штета у Србији тада је у поплавама у Обреновцу била око 15.000 евра. Ово што ће и сада добити грађани јесте хуманитарна помоћ државе, а она је тада у Обреновцу износила око 3.000 евра - рекао је Ћирић.
Цена сигурности
Годишње осигурање некретнине износи од око једног евра по квадратном метру па навише, што значи да би за стан од 45 квадрат износило исто толико евра, у динарској противвредности.
– Основна полиса осигурања у пољоприовреди износи око пет одсто онога што може да се заради када се прода оно што се на земљишту гаји – каже Зоран Ћорић. – Тај износ није оно што ће платити регистровано пољопривредно газдинство. Износ ће бити мањи, пошто и држава и локалне самоуправе одобравају субвенције за осигурање.
Саговорник указује и да је у Србији осигурано око 15 одсто обрадивих површина, док је у Сједињеним Америчким Државама тај проценат око 90, а у Европској унији око 70 одсто.
– Код нас је мало оних који се одлуче да осигурају своју имовину или усеве, а разлога је неколико: недовољна свест о важности осигурања, као и навике, односно размишљање које код нас преовладава: десило се ове године, неће се поновити следеће – истакао је Ћирић.