KVADRAT LUKSUZA U NOVOM SADU MINIMUM 3.000 EVRA Koliko koštaju nekretnine i koje su lokacije najtraženije, najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda
Srednja cena novoizgrađenih stanova u Novom Sadu dostigla je 2.464 evra po kvadratu, dok je za starogradnju potrebno izdvojiti tek nešto manje – u proseku 2.350 evra.
Najnoviji podaci Republičkog geodetskog zavoda za drugo tromesečje ove godine precizno otkrivaju kako zapravo izgleda raspon između najjeftinijih nekretnina na periferiji i luksuznih kvadrata u samom centru.
Kod starih stanova, najjeftiniji segment drži cenu od 1.650 evra po kvadratu. To su uglavnom nekretnine na rubnim lokacijama ili stanovi kojima je potrebna kompletna i ozbiljna adaptacija. Sa druge strane, zlatna sredina tržišta iznosi 2.350 evra. To znači da je tačno polovina svih prodatih stanova koštala manje, a polovina više od ove cifre, što je ujedno i najrealniji pokazatelj cene standardnog porodičnog prostora u gradu. Oni najluksuzniji stari stanovi na prestižnim lokacijama, poput Starog grada ili Limana, uspešno probijaju granicu i dostižu 3.003 evra za kvadratni metar.
3.202 evra pa naviše luksuzni kvadrati u najvećem vojvođanskom gradu
U segmentu novogradnje situacija je još napetija. Čak i na periferiji ili u slabije opremljenim zgradama, najniža cena novog kvadrata iznosi 1.774 evra. Srednja vrednost novogradnje zaustavila se na 2.464 evra. Elitni projekti drže svoju cenu, pa top segment novosadske novogradnje dostiže 3.202 evra po kvadratu.
Ako novosadske brojke uporedimo sa ostatkom Srbije, prestonica i dalje drži apsolutni tron po skupoći, dok gradovi na jugu i u centralnom delu zemlje nude znatno blaže finansijske uslove za kupce.
Evropsko tržište nekretnina u raskoraku
Prema poslednjim dostupnim podacima objavljenim na sajtu Evrostata, u Evropskoj uniji indeks cena stambenih nepokretnosti u prvom tromesečju 2026. beleži rast od 5,13 odsto međugodišnje. Dok je u jednoj od ukupno 27 zemalja EU zabeleženo smanjenje cena stambenih nekretnina, i to u Finskoj (-2 odsto), u drugim zemljama, kao što su Portugal ( 17,78 odsto), Bugarska ( 14,77 odsto) i Slovačka ( 14,44 odsto), zabeležen je izrazito visok, dvocifreni godišnji rast cena. Za razliku od dinamičnih trendova zabeleženih u određenom broju država Evropske unije, RGZ indeks cena ukazuje na kontinuirano pozitivan trend i stabilno tržište nepokretnosti u Republici Srbiji.
Glavni grad beleži najveći raspon između najjeftinijeg i najskupljeg kvadrata u zemlji. Dok se najpovoljnije stare nekretnine u Beogradu mogu naći za 1.485 evra, njegova srednja vrednost iznosi visokih 2.640 evra. Najluksuznija beogradska starogradnja ide do 3.913 evra. Novogradnja u Beogradu priča priču za sebe – donja granica je 1.594 evra, sredina je na korak do tri hiljade i iznosi 2.913 evra, dok elitni kvartovi u top segmentu dostižu vrtoglavih 4.211 evra po kvadratnom metru.
2.464 evra prosečna cena kvadrata u Novom Sadu
Južna prestonica, Niš, pruža znatno umereniji finansijski okvir. Najjeftiniji stari kvadrati tamo koštaju 1.260 evra, zlatna sredina je na 1.760 evra, dok najskuplji stanovi idu do 2.190 evra. Što se tiče niške novogradnje, cene se kreću od početnih 1.206 evra, preko središnjih 1.846 evra, pa do maksimalnih 2.362 evra za premijum zgrade.
Dobri stanovi u centru i na Limanu preskaču 3.000 evra kvadrat
Kragujevac se zvanično pozicionirao kao najpovoljniji veliki grad za kupovinu stambenog prostora. Kod starih stanova, raspon se kreće od početnih 1.279 evra, preko sredine od 1.595 evra, pa do gornje granice od 2.084 evra. Kod novogradnje, početni kvadrati u Kragujevcu koštaju umerenih 1.057 evra, zlatna sredina je 1.557 evra, dok najskuplji novi stanovi dobacuju do 2.171 evro.
U drugom tromesečju 2026. godine cene stanova u Republici Srbiji nastavile su da beleže rast, umerenim i stabilizovanim tempom. Ukupna godišnja stopa rasta cena stanova iznosila je 5,25 odsto, pri čemu su cene novoizgrađenih stanova povećane za 3,86 odsto, a cene postojećih stanova za 5,98 odsto.
Na regionalnom nivou, međugodišnji rast cena najizraženiji je u regionu Južne i Istočne Srbije, 6,21 odsto, zatim u regionu Grada Beograda 5,65 odsto, u regionu Vojvodine 4,86 odsto i u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 4,28 odsto – zaključeno je u saopštenju RGZ-a.
