КВАДРАТ ЛУКСУЗА У НОВОМ САДУ МИНИМУМ 3.000 ЕВРА Колико коштају некретнине и које су локације најтраженије, најновији подаци Републичког геодетског завода
Средња цена новоизграђених станова у Новом Саду достигла је 2.464 евра по квадрату, док је за староградњу потребно издвојити тек нешто мање – у просеку 2.350 евра.
Најновији подаци Републичког геодетског завода за друго тромесечје ове године прецизно откривају како заправо изгледа распон између најјефтинијих некретнина на периферији и луксузних квадрата у самом центру.
Код старих станова, најјефтинији сегмент држи цену од 1.650 евра по квадрату. То су углавном некретнине на рубним локацијама или станови којима је потребна комплетна и озбиљна адаптација. Са друге стране, златна средина тржишта износи 2.350 евра. То значи да је тачно половина свих продатих станова коштала мање, а половина више од ове цифре, што је уједно и најреалнији показатељ цене стандардног породичног простора у граду. Они најлуксузнији стари станови на престижним локацијама, попут Старог града или Лимана, успешно пробијају границу и достижу 3.003 евра за квадратни метар.
3.202 евра па навише луксузни квадрати у највећем војвођанском граду
У сегменту новоградње ситуација је још напетија. Чак и на периферији или у слабије опремљеним зградама, најнижа цена новог квадрата износи 1.774 евра. Средња вредност новоградње зауставила се на 2.464 евра. Елитни пројекти држе своју цену, па топ сегмент новосадске новоградње достиже 3.202 евра по квадрату.
Ако новосадске бројке упоредимо са остатком Србије, престоница и даље држи апсолутни трон по скупоћи, док градови на југу и у централном делу земље нуде знатно блаже финансијске услове за купце.
Европско тржиште некретнина у раскораку
Према последњим доступним подацима објављеним на сајту Евростата, у Европској унији индекс цена стамбених непокретности у првом тромесечју 2026. бележи раст од 5,13 одсто међугодишње. Док је у једној од укупно 27 земаља ЕУ забележено смањење цена стамбених некретнина, и то у Финској (-2 одсто), у другим земљама, као што су Португал (+17,78 одсто), Бугарска (+14,77 одсто) и Словачка (+14,44 одсто), забележен је изразито висок, двоцифрени годишњи раст цена. За разлику од динамичних трендова забележених у одређеном броју држава Европске уније, РГЗ индекс цена указује на континуирано позитиван тренд и стабилно тржиште непокретности у Републици Србији.
Главни град бележи највећи распон између најјефтинијег и најскупљег квадрата у земљи. Док се најповољније старе некретнине у Београду могу наћи за 1.485 евра, његова средња вредност износи високих 2.640 евра. Најлуксузнија београдска староградња иде до 3.913 евра. Новоградња у Београду прича причу за себе – доња граница је 1.594 евра, средина је на корак до три хиљаде и износи 2.913 евра, док елитни квартови у топ сегменту достижу вртоглавих 4.211 евра по квадратном метру.
2.464 евра просечна цена квадрата у Новом Саду
Јужна престоница, Ниш, пружа знатно умеренији финансијски оквир. Најјефтинији стари квадрати тамо коштају 1.260 евра, златна средина је на 1.760 евра, док најскупљи станови иду до 2.190 евра. Што се тиче нишке новоградње, цене се крећу од почетних 1.206 евра, преко средишњих 1.846 евра, па до максималних 2.362 евра за премијум зграде.
Добри станови у центру и на Лиману прескачу 3.000 евра квадрат
Крагујевац се званично позиционирао као најповољнији велики град за куповину стамбеног простора. Код старих станова, распон се креће од почетних 1.279 евра, преко средине од 1.595 евра, па до горње границе од 2.084 евра. Код новоградње, почетни квадрати у Крагујевцу коштају умерених 1.057 евра, златна средина је 1.557 евра, док најскупљи нови станови добацују до 2.171 евро.
У другом тромесечју 2026. године цене станова у Републици Србији наставиле су да бележе раст, умереним и стабилизованим темпом. Укупна годишња стопа раста цена станова износила је 5,25 одсто, при чему су цене новоизграђених станова повећане за 3,86 одсто, а цене постојећих станова за 5,98 одсто.
На регионалном нивоу, међугодишњи раст цена најизраженији је у региону Јужне и Источне Србије, 6,21 одсто, затим у региону Града Београда 5,65 одсто, у региону Војводине 4,86 одсто и у региону Шумадије и Западне Србије 4,28 одсто – закључено је у саопштењу РГЗ-а.
