MOŽETE LI OSTVARITI PENZIJU AKO IMATE DUG ZA DOPRINOSE Evo kako su se pravila menjala i šta danas važi

Zbog toga se osiguranici pitaju da li neko može da koristi penziju ako nije uplatio sve što duguje? Odgovor na ovo pitanje se u Srbiji više puta menjao, a sa njim i položaj osiguranika i penzionera.
U početku je zakon bio vrlo strog. Ako je osiguranik bio dužan da sam uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali to nije učinio, penzija mu se nije isplaćivala. To je značilo da je osiguranik mogao da dobije rešenje o ostvarenom pravu, pa čak i obračunat iznos penzije, ali bez praktične, stvarne koristi – rešenje bi bilo samo „mrtvo slovo na papiru”. Isplata je počinjala tek pošto se dug u celosti namiri.

Posebno strogo ova odredba primenjivana je kod poljoprivrednika i samostalnih delatnosti. Zaposleni nisu mogli da duguju za vreme formalnog radnog odnosa, ali su često ostajali dužni za periode dobrovoljnog ili ugovornog osiguranja, ili u slučaju utvrđivanja staža za period rada proveden u inostranstvu. Tu je zakon bio nešto blaži, jer je ionako osiguranik bio taj koji je tražio da mu se taj period prizna u staž. Formalno, i osiguranje po ovom osnovu postalo je obavezno pošto se po zahtevu utvrdi svojstvo osiguranika. Ipak, taj zahtev je ono što
ovakve periode razlikuje od stvarno obaveznih koji se utvrđuju i bez ikakvog zahteva jer tako nalažu zakonski propisi.

Tu negde verovatno i leži razlog za blaži stav prema ovim osiguranicima, jer da nisu sami podneli zahtev da im se utvrdi period osiguranja, dug ne bi ni postojao. Položaj dužnika promenjen je 2006. godine. Tada je uvedeno pravilo da se penzija ipak može koristiti, ali uz obustavu jedne trećine mesečnog iznosa. Iako zvuči kao veliko opterećenje, za penzionere je to bilo ogromno poboljšanje – dve trećine penzije ipak je puno bolje nego ništa. Na ovaj način omogućeno je da penzioner bar delimično uživa u pravu koje je stekao, dok dug postepeno otplaćuje kroz obustavu dela penzije, piše Glas osiguranika.

Međutim, ovaj sistem je imao i ozbiljne mane. Najveći problem u početku bio je redosled namirenja duga. Prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, prioritet je u pojedinim periodima imala naplata kamate, dok je glavnica duga čekala. Jedna trećina penzije koja se odbijala često nije bila dovoljna da pokrije čak ni kamatu. To je značilo da neki penzioneri nikada ne bi otplatili dug, pa samim tim ni dobili punu penziju. Osim toga, javljale su se i nedoslednosti u primeni – različiti su bili načini obračuna duga ako ga je utvrdila Poreska uprava u odnosu na slučajeve kada je to radio Fond PIO. Obično je obračun Fonda PIO bio povoljniji za osiguranike jer se kamata računala tek od obračuna, a ne kao kod Poreske uprave – od dana isteka roka za redovnu uplatu doprinosa.

Kada dug naplaćuje Fond PIO

Zbog ovih problema zakon je ponovo menjan. Od 30. septembra 2018. godine ukinuta je obustava jedne trećine penzije. Od tada važi pravilo: penzija se isplaćuje srazmerno uplaćenim doprinosima. Drugim rečima, dug za doprinose više se ne namiruje od penzije, već obaveza naplate ostaje na državnim institucijama koje su za to nadležne – pre svega na Poreskoj upravi. Fond PIO dug naplaćuje samo u izuzetnim slučajevima.

Fond je nadležan za naplatu dužnog doprinosa ako je svojstvo osiguranika utvrđeno njegovim rešenjem. Primer ovakvih slučajeva su osiguranici po osnovu ugovora o sprovođenju osiguranja samostalnih profesionalnih delatnosti – muzičari, novinari, sportisti, prevodioci i slično. U takvim slučajeima Fond proverava koliko je plaćeno i koliko se duguje. Ako je obaveza nastala ranije, računa se i zakonska kamata. Ako se svojstvo tek utvrđuje, doprinos se obračunava prema važećoj najnižoj osnovici i stopi doprinosa. To omogućava da se dug namiri bez kamate, čak i ako se odnosi na prošle periode.
Zanimljivo je i da je 2018. promenjeno i pravilo o dobrovoljnom osiguranju (premapoznatom članu 15 Zakona oPIO). Ako postoji dug stariji odšest meseci, utvrđuje se prestanak osiguranja sa danom do kogsu doprinosi plaćeni. To značida dug formalno nestaje, alitakođe nestaje i mogućnost da senaknadno uplati staž po ovom osnovu, čak i ako je neophodanza ispunjenje uslova za penziju. Osiguranici kojima se ovodesilo nemaju drugi izbor negoda ponovo podnesu zahtev zauključenje u obavezno osiguranje po članu 15, Zakona i uplatedoprinose za period koji im zapenziju nedostaje. Naravno, ovo važi ako u međuvremenu nisu stekli svojstvo osiguranika po osnovu rada ili samostalne delatnosti.

Uverenje Poreske uprave

Za osiguranike iz kategorija samostalne delatnosti ili poljoprivrede, nadležnost za naplatu doprinosa je na Poreskoj upravi. Ako Fond prilikom odlučivanja o penziji utvrdi da Poreska uprava nije na vreme sprovela postupak, on je o tome obaveštava kako bi se sproveo odgovarajući postupak.

Da bi se izbeglo odugovlačenje, donosi se privremeno rešenje, penzioner ne mora da čeka da se obračun duga završi. Izuzetak je kada neplaćeni period predstavlja uslov za penziju. Tada Poreska uprava mora najpre da naplati doprinos, i to za minimum staža koji nedostaje. U tim situacijama najbolje je da sam podnosilac zahteva kontaktira Poresku upravu kako bi postupak bio brži. Kada je dug namiren, Poreska uprava izdaje uverenje, a period staža se uračunava. Naplata se uvek vrši na najnižu osnovicu koja važi u vreme obračuna, ali se u uverenju navodi ona osnovica koja je važila u periodu rada – i upravo se ta osnovica koristi za obračun visine penzije. Dakle, ako neki period nije uračunat u staž zbog duga donosi se privremeno rešenje.

Kada osiguranik plati doprinose i to dokaže uverenjem, Fond donosi novo rešenje. Penzija se tada ponovo izračunava, uz uračunavanje i tog perioda staža, pa iznos može da poraste. Nema dileme, izmene zakonskih propisa u prethodnim decenijama poboljšale su položaj penzionera. Obaveza uplate doprinosa svakako ne zastareva i mora da se ispuni, ali isplata penzije srazmerno trajanju staža za koji su doprinosi plaćeni je svakako pravičnija i obezbeđuje minimum sigurnosti za svakog penzionera.

Kamatica.rs