NA POMOLU SMANJENJE MARŽI BANAKA Mere NBS trebalo bi posebno da pomognu ovoj grupi građana

-Mi imamo bankarsko tržište koje je bankocentrično. To znači da se sav novac koji kruži oko nas, nekih 90 do 92 odsto, nalazi u bankama, tako da mi hteli ne hteli, ako imamo novac nosimo ga kući i stavimo u slamaricu ili u banku. Neko treće rešenje baš i nemamo, možda kupimo neku nekretninu i tu se završava naša opcija gde ćemo sa novcem. Bankari kao i svi drugi koriste priliku, i ako je “gužva na vratima”, formiraju cenu spram nje tako da su cene novca koje sada imamo rezultat činjenice da je naše tržište bankocentrično i da nema dovoljno konkurencije između banaka, ali i nekih drugih međusektorskih rešenja koja su vezana za tržište kapitala - rekao je on za Tanjug. 

Prema njegovim rečima, najavljene mere Narodne banke mogu da budu administrativnog karaktera i da se suštinski mora raditi na dugoročnosti, s jedne strane kako da se poboljša ponuda opcija za one koji žele da pozajme novac, bilo kao fizička bilo kao pravna lica, a s druge strane bi Narodna banka trebalo da radi na pojačanoj konkurenciji kako bi svako ko prodaje nešto osetio i znao da ima konkurenciju. 

Pojasnio je da kada je tražnja za kreditima velika, a ponuda ograničena ili vezana isključivo za banke, onda cena novca ide nagore. 

-To je mehanizam tržišta - istakao je Vasić. 

Govoreći o učestalom uzimanju kredita, on je izneo stav da kada se novac uzima on bi trebalo da radi za onoga ko ga uzima. 

-Ako vi stalno “krpite rupe”, onda taj novac ne radi za vas. Vi onda samo izlazite iz jednog duga u drugi i stalno vrtite taj dug i onda se naravno pitate gde su vam novci. Kada dobijete kredit od banke, osećaćete se sjajno, kupovna moć vam je porasla, idete na letovanje ili ste kupili garderobu, dobar telefon i tome slično, ali onda dođe prvi sledeći mesec i skida vam se rata, recimo 20.000 dinara pa kažete - to je mnogo, da li sam baš to morao - rekao je on.

Istakao je da uzimanje kredita mora da se planira i da bi pritom trebalo da znamo zašto uzimamo kredit i da ako to radimo samo da dodamo novac našem budžetu onda to nema smisla.    

-Međutim, ako uzimate kredit, recimo da upišete neki dodatni kurs, ne znate Eksel, pa daj da naučim Eksel, pa možda bih ja mogao Eksel da prodajem nekom drugom posle, ili kurs kuvanja, onda vi zapravo novac koji ste pozajmili delimično koristite zarad snaženja vaše budućnosti u smislu, pa ja više vredim, bolje ću se prodati na tržištu, naučiću jezik ili dva. To su elementi gde vi zapravo novac koristite tako da vam on kreira buduću vrednost - naglasio je on.

Ocenio je da je bolje da čoveku poraste prihod, pa da iz tog prihoda vraća rate, nego da ostaje na istom prihodu, a da vraća rate za kredit.

Prema njegovim rečima, kod vraćanja kredita suština je u sposobnosti zarađivanja. Zato je njegov savet onima koji zarađuju manje da primanja ne opterećuju kreditima.

-Ako imate platu od 60.000 dinara, nikada je ne bi trebalo opteretiti sa više od 30 odsto, jer vam u tom slučaju ostaje samo 40.000 dinara, sa kojima morate dosta toga da pokrijete - rekao je on i dodao da je onima koji imaju veće plate lakše da funkcionišu sa dva-tri kredita.