НА ПОМОЛУ СМАЊЕЊЕ МАРЖИ БАНАКА Мере НБС требало би посебно да помогну овој групи грађана

-Ми имамо банкарско тржиште које је банкоцентрично. То значи да се сав новац који кружи око нас, неких 90 до 92 одсто, налази у банкама, тако да ми хтели не хтели, ако имамо новац носимо га кући и ставимо у сламарицу или у банку. Неко треће решење баш и немамо, можда купимо неку некретнину и ту се завршава наша опција где ћемо са новцем. Банкари као и сви други користе прилику, и ако је “гужва на вратима”, формирају цену спрам ње тако да су цене новца које сада имамо резултат чињенице да је наше тржиште банкоцентрично и да нема довољно конкуренције између банака, али и неких других међусекторских решења која су везана за тржиште капитала - рекао је он за Танјуг. 

Према његовим речима, најављене мере Народне банке могу да буду административног карактера и да се суштински мора радити на дугорочности, с једне стране како да се побољша понуда опција за оне који желе да позајме новац, било као физичка било као правна лица, а с друге стране би Народна банка требало да ради на појачаној конкуренцији како би свако ко продаје нешто осетио и знао да има конкуренцију. 

Појаснио је да када је тражња за кредитима велика, а понуда ограничена или везана искључиво за банке, онда цена новца иде нагоре. 

-То је механизам тржишта - истакао је Васић. 

Говорећи о учесталом узимању кредита, он је изнео став да када се новац узима он би требало да ради за онога ко га узима. 

-Ако ви стално “крпите рупе”, онда тај новац не ради за вас. Ви онда само излазите из једног дуга у други и стално вртите тај дуг и онда се наравно питате где су вам новци. Када добијете кредит од банке, осећаћете се сјајно, куповна моћ вам је порасла, идете на летовање или сте купили гардеробу, добар телефон и томе слично, али онда дође први следећи месец и скида вам се рата, рецимо 20.000 динара па кажете - то је много, да ли сам баш то морао - рекао је он.

Истакао је да узимање кредита мора да се планира и да би притом требало да знамо зашто узимамо кредит и да ако то радимо само да додамо новац нашем буџету онда то нема смисла.    

-Међутим, ако узимате кредит, рецимо да упишете неки додатни курс, не знате Ексел, па дај да научим Ексел, па можда бих ја могао Ексел да продајем неком другом после, или курс кувања, онда ви заправо новац који сте позајмили делимично користите зарад снажења ваше будућности у смислу, па ја више вредим, боље ћу се продати на тржишту, научићу језик или два. То су елементи где ви заправо новац користите тако да вам он креира будућу вредност - нагласио је он.

Оценио је да је боље да човеку порасте приход, па да из тог прихода враћа рате, него да остаје на истом приходу, а да враћа рате за кредит.

Према његовим речима, код враћања кредита суштина је у способности зарађивања. Зато је његов савет онима који зарађују мање да примања не оптерећују кредитима.

-Ако имате плату од 60.000 динара, никада је не би требало оптеретити са више од 30 одсто, јер вам у том случају остаје само 40.000 динара, са којима морате доста тога да покријете - рекао је он и додао да је онима који имају веће плате лакше да функционишу са два-три кредита.