SRPSKI KROMPIR U MARKETIMA ŠIROM REGIONA Povrtari sve više rade za velike trgovinske lance DESPOTOVO POSTAJE CENTAR ZA NOVE SORTE
Proizvodnja krompira i ove godine je zbog promene klime izazovna, kao što je bila i lane zbog tropskih uslova.
Sadnja je kasnila mesec dana usled mraza, kiše i hladnog vremena. Umesto u martu, kako se godinama sadio, ovog proleća počela je sadnja tek u drugoj dekadi aprila. Tek odnedavno niče i prepoznaje se po redovima i trebalo ga je odmah tretirati zaštitnim sredstvima, da se zbog vlažnog vremena ne bi zarazio bolestima.
40 tona tržišnog krompira prve klase je dobar rod
Zbog klimatskih promena, povrtari koji krompir sade naveliko i prodaju ga velikim trgovinama i industriji još ne mogu da procene koliki će rod ove godine biti. Znaće tek za oko dva meseca. Krompir će zbog kasnije sadnje vaditi krajem avgusta, a lane su ga vadili mesec dana ranije. Očekuju dobar prinos jer su i prošle godine uspeli da ga sačuvaju uprkos visokim tempetarurama i bolestima koje ranije nisu napadale povrće. Dobar prinos, kažu profesionalni proizvođači, jeste 40 tona tržišnog prinosa prve klase po hektaru.
50.000 tona godišnje se proda krompira velikim trgovinskim lancima, a od te količine polovina uveze
Sve količine isporučiće velikim trgovinskim lancima s kojima imaju ugovore.
− U industriji za plasman nemaju izgleda jer je proizvodnja pomfrita razvijena na zapadnom tržištu, ali i globalnom, odakle i stiže do domaćih kupaca, dok se proizvodnja čipsa odvija u dve fabrike, u Magliću i Čačku, za koje rade više od 20 povrtara na oko 2.000 hektara − ističe za “Dnevnik” Miloša Vukićevića iz firme Agro mobil, koja je na nedavnom 92. međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu održala predavanje o domaćoj proizvidnji krompira.
U Despotovu ogledni centar za ceo region
Diplomirani inženjer poljoprivrede Slavoljub Nikolić iz Despotova, kod Bačke Palanke, treća je generacija u porodici koja se bavi proizvodnjom krompira. Gaji bele i crvene sorte. U proizvodnji koristi savremenu tehnologiju da bi pospešio kvalitet i prinos krompira, što mu je omogućilo da veliki deo proizvodnje plasira trgovinskim lancima.
− Odnedavno na svom posedu imam selekcioni ogled sa 250 mladih selekcija krompira po 12 krtola, odnosno mladih selekcija krompira koje nisu postale još sorta. Ogled se radi po ideji preduzeća HZPC Srbija, koje uvozi holandsko seme za lokalne povrtare i koje je instaliralo digitalni uređaj − zemljišni senzor koji kontroliše nivo vlage u zemljuštu i količinu padavina, tačnije, navodnjavanja. Zamisao je da se nove selekcije ispitaju, da li ih vredi registrovati kao sorte. Zapravo, sada je u Despotovu selekcioni centar u Srbiji, odakle zemlje iz regiona gledaju šta ima novo u proizvodnji krompira − rekao je Nikolić.
− Naša proizvodnja treba da se zasniva na proizvodnji svežeg krompira, koja se ogleda u pranju, pakovanju i prodaji velikim tregovinskim lancima, kojima se godišnje proda više od 50.000 tona, i polovina te količine uveze sa drugih tržišta. Uz pokrivanje domaćeg tržišta, šansa nam je i u izvozu za supermarkete u zemlje u okruženju gde se veliki trgovinski lanci otvaraju.
