СРПСКИ КРOМПИР У МАРКЕТИМА ШИРОМ РЕГИОНА Повртари све више раде за велике трговинске ланце ДЕСПОТОВО ПОСТАЈЕ ЦЕНТАР ЗА НОВЕ СОРТЕ
Производња кромпира и ове године је због промене климе изазовна, као што је била и лане због тропских услова.
Садња је каснила месец дана услед мраза, кише и хладног времена. Уместо у марту, како се годинама садио, овог пролећа почела је садња тек у другој декади априла. Тек однедавно ниче и препознаје се по редовима и требало га је одмах третирати заштитним средствима, да се због влажног времена не би заразио болестима.
40 тона тржишног кромпира прве класе је добар род
Због климатских промена, повртари који кромпир саде навелико и продају га великим трговинама и индустрији још не могу да процене колики ће род ове године бити. Знаће тек за око двa месеца. Кромпир ће због касније садње вадити крајем августа, а лане су га вадили месец дана раније. Очекују добар принос јер су и прошле године успели да га сачувају упркос високим темпетарурама и болестима које раније нису нападале поврће. Добар принос, кажу професионални произвођачи, јесте 40 тона тржишног приноса прве класе по хектару.
50.000 тона годишње се прода кромпира великим трговинским ланцима, а од те количине половина увезе
Све количине испоручиће великим трговинским ланцима с којима имају уговоре.
− У индустрији за пласман немају изгледа јер је производња помфрита развијена на западном тржишту, али и глобалном, одакле и стиже до домаћих купаца, док се производња чипса одвија у две фабрике, у Маглићу и Чачку, за које раде више од 20 повртара на око 2.000 хектара − истиче за “Дневник” Милоша Вукићевића из фирме Агро мобил, која је на недавном 92. међународном пољопривредном сајму у Новом Саду одржала предавање о домаћој произвидњи кромпира.
У Деспотову огледни центар за цео регион
Дипломирани инжењер пољопривреде Славољуб Николић из Деспотова, код Бачке Паланке, трећа је генерација у породици која се бави производњом кромпира. Гаји беле и црвене сорте. У производњи користи савремену технологију да би поспешио квалитет и принос кромпира, што му је омогућило да велики део производње пласира трговинским ланцима.
− Однедавно на свом поседу имам селекциони оглед са 250 младих селекција кромпира по 12 кртола, односно младих селекција кромпира које нису постале још сорта. Оглед се ради по идеји предузећа ХЗПЦ Србија, које увози холандско семе за локалне повртаре и које је инсталирало дигитални уређај − земљишни сензор који контролише ниво влаге у земљушту и количину падавина, тачније, наводњавања. Замисао је да се нове селекције испитају, да ли их вреди регистровати као сорте. Заправо, сада је у Деспотову селекциони центар у Србији, одакле земље из региона гледају шта има ново у производњи кромпира − рекао је Николић.
− Наша производња треба да се заснива на производњи свежег кромпира, која се огледа у прању, паковању и продаји великим треговинским ланцима, којима се годишње прода више од 50.000 тона, и половина те количине увезе са других тржишта. Уз покривање домаћег тржишта, шанса нам је и у извозу за супермаркете у земље у окружењу где се велики трговински ланци отварају.
