PRVU PODMORNICU u istoriji vazduhoplovstva je potopio jedan SOMBORAC

Ali ne, „morali” su Konjovići da opismene zemljake i u domenu muzičke kulture, kroz delo ništa manje značajnog kompozitora Petra Konjovića, brata od strica velikog maestra. I taman kada bi čovek pomislio da je od jedne familije i previše, iz burne istorije ovih krajeva izranja još jedno ime, ime Dimitrija Konjovića, mlađeg Petrovog brata, čiji je životni vek protekao u događajima dostojnim kakvog holivudskog visokobuyetskog ostvarenja, pun uspona i samo jednog pada.

Dimitrije, rođen 1888. godine kao drugo dete uglednog učitelja Pavla Konjovića, imao je, međutim, drugačija interesovanja od starijeg brata Petra i stričevića Milana. Želeo je da bude vojnik. Kako je tada Sombor bio u Austrougarskoj imperiji, Dimitrije je, nakon završene gimnazije, kao stipendista srpske pravoslavne opštine pohađao i završio elitnu Vojnu akademiju u Puli, a Prvi svetski rat je dočekao kao pilot hidroplana u činu poručnika bojnog broda, što ga je, službujući u bokokotorskoj pomorskoj bazi Kumbor, dovelo u nimalo zavidnu poziciju da ratuje protiv „svojih“. Iz tog perioda ostala je zabeležena anegdota, koja je od Dimitrija donekle načinila slučajnim spasiocem jedinstvenog srpskog pisanog istorijskog spomenika - Mirosalavljevog jevanđelja. Naime, u januaru 1916. Konjoviću je naređeno da nakon uzletanja osmotri i napadne brodove koji su izvlačili srpsku vojsku iz jadranske luke San Đovani di Medua. Kako se i lično uverio, ovi brodovi su, doduše, evakuisali vojne snage, ali i masu civila, te je Dimitrije odlučio da bombe, umesto na lađe, izruči u more. Ispostavilo se da je u ovom konvoju bio i srpski mitropolit sa riznicom SPC, u kojoj je blistalo upravo Miroslavljevo jevanđelje, neoštećeno zahvaljujući Konjovićevom viteštvu.

Da u njemu teče patricijska krv, pokazalo se bezbroj puta, ali i u analima ratovanja ostaje podvig somborskog Ikara, za koji je, samo naizgled apsurdno, odlikovan od tadašnjeg neprijatelja. Dimitrije Konjović je u istoriji ratovanja ostao zapisan kao prvi pilot aviona koji je potopio još jedno čudo modernog ratovanja - podmornicu. Elem, u septembru 1916., nakon izviđačkih letova oko rta Oštro, tada već komandant Hidroplanske baze Kumbor, Konjović je bio obavešten da je primećena Austrougarskoj neprijateljska podmornica. Zauzeo je mesto pilota i uzimajući dve bombe od po 50 kilograma u podvez, sa nešto mlađim kolegom poručnikom bojnog broda Valterom Železnim, krenuo u akciju. Brzo su pronašli podmornicu i otpočeli napad, odbijan pramčanim protivavionskim topom. U jednom momentu podmornica, za koju se kasnije ispostavilo da je bila francuska i nosila ime izumitelja žiroskopa Fukoa, zaronila je pokušavajući da nestane u dubini. Ipak, izbačene bombe su nanela tolika oštećenja sumarenu da francuskom komandantu nije preostalo ništa drugo do da izroni i naredi evakuaciju sa teško oštećenog plovila.

Običan pilot, pogotovo u tim danima praskozorja avijacije, u najboljem slučaju, nakon potapanja suparničkog plovila bi se okrenuo i obavestio svoje brodove o brodolomnicima, ali ne i somborski koljenović Dimitrije. Mada je more bilo uzburkano, naredio je pratiocu da ga sledi i sleteo na površinu vode kako bi pokupio sve i jednog člana posade, do pre par minuta neprijateljske podmornice. Kako je ovih bilo ukupno 29, visili su sa pontona i krila dok su hidroplani, ne mogavši uzleteti, glisirali po talasima plavog Jadrana, spasavajući sigurne smrti francuske podmorničare. Uskoro im je u susret izašla austrougarska torpiljerka, koja je „olakšala“ hidroavione za obične podmorničare, da bi oficiri odleteli u bazu Kumbor, gde su trebali i zvanično postati ratni zarobljenici. Ipak, ni to kod Dimitrija Konjovića nije prošlo tek tako, pošto je dozvolio odvođenje podmorničara u ratno ropstvo tek posle gala večere i prijema koji im je priredio.

Kasnije je Konjović još mnogo stvari u životu učinio, uključujući i formiranje prve jugoslovenske Fabrike aeroplana „Ikarus“, što je posebna i zadivljujuća priča. Ipak, ljubaznost i viteško poimanje rata Somborca Dimitrija Konjovića bilo je nagrađeno i ozvaničeno čak 52 godine kasnije, kada mu je odlukom predsednika Francuske Republike generala Šarla de Gola 1968. uručena medalja za iskazanu hrabrost, humanost i milosrđe u borbama na moru. Interesantno je i da se i dan danas na zvaničnom sajtu Francuske mornarice nalazi umetnička grafika koja prikazuje scene spasavanja francuskih podmorničara tog septembarskog dana 1916. iz Jadrana pred Bokom Kotorskom.

         Milić Miljenović