EVROPSKI FILM U NAJINTIMNIJEM IZDANJU Još malo o ostvarenjima s Palića
Kristijan Pecold iz Nemačke je najzastupljeniji filmski autor na Festivalu evropskog filma Palić, došapnula je jedna ptičica. Četvrti put se prikazuje njegov film, a jednom je čak pobedio. Bilo je to filmom „Crveno nebo”, 2023.
Film „Ogledala br. 3”, koji naslov pozajmljuje iz kompozicija Morisa Ravela, u glavnoj ulozi ponovo ima Paulu Ber, Pecoldovu muzu poslednjih godina. Ona igra Lauru koja tokom izleta preživljava saobraćajnu nesreću u kojoj gubi partnera. Pronalazi ih lokalna meštanka, a nakon intervencije hitne pomoći Laura poželi da ostane kod nje.
Nekoliko sati se pretvara u nekoliko dana, a žena osim što je u jednom trenutku nazove Jelenom, uskoro zove i muža i sina da im se pridruže na večeri. Iz dana u dan, veze postaju sve čvršće, dok Laura ne otkrije da je porodica u kojoj se skrasila imala ćerku…
Po ko zna koji put, Pecold u svom filmu demonstrira izuzetnu neposrednost, nežnost u predstavljanju svojih likova. Naizgled trivijalne stvari, kao što je pokvarena mašina za pranje posuđa, postavlja u centar dramskih zbivanja. I druge svakodnevne stvari, farbanje ograde, popravka i vožnja bicikla, postaju pravi mali filmski traktati puni života.
Odnosi koje je razvio u svom najnovijem filmu, za razliku od onih koji je takoreći izučavao u prošlom, „Crveno nebo”, sada su porodični, a ne ljubavni, u romantičnom smislu. Pa opet, izuzetna toplina i ranjivost se pomaljaju iza čvrste dramaturške strukture scenarija.
Ponovo je evidentno da je priroda jedan od važnih činilaca filma, krajolik koji se proteže u okolini imanja na kojem boravi Laura, kao što su to u filmu „Crveno nebo” bila šuma i more. Ponovo je jedan od likova umetnik. Laura svira klavir, a film proučava moguću strukturu odnosa unutar zajednice, kao povezane celine naizgled odvojenih delova.
Da i umetnici sa naših prostora imaju dara za ovakav tretman filmske priče pokazao je film „Nestašne devojke” Urške Đukić (Slovenija/ Italija/ Hrvatska/ Srbija). Lucija je u centru pažnje. Ona ima 16 godina, majka joj je stroga, peva u crkvenom horu, a kada ode na studijski boravak u manastir, vreme provedeno sa devojčicama probudiće uspavane hormone i počeće svašta da joj se dešava.
Izuzetno intenzivno slikajući Lucijin odnos sa Anom-Marijom, koja je mnogo nestašnija i Luciju karakteristično drsko za njihov uzrast uvodi u svet seksualnosti, Urška Đukić je postigla da sa malo sredstava učini veliki filmski gest izuzetne erotičnosti. Prateći očiglednu nameru da film deluje i pomalo i edukativno, ne čineći da on ni u jednom trenutku bude vulgaran, niti eksplicitan, bilo je izuzetno zanimljivo pratiti na momente relativno burne reakcije publike u bioskopu, s obzirom na to da je reč o takozvanim odraslima u ne tako osetljivom periodu.
Poseban kvalitet dobio se razvojem Lucijinih sanjarenja, u filmskom smislu prikazanih kroz segmente repetetivnih, šapućućih molitvi, prikaza insekata i cvetova, vode, pećinskih prolaza, crkvenih detalja i svih onih stvari koje mogu predtstavljati kontrast, ali i jedinstvo sa prikazanim razvojem događaja i prirodnošću onoga što se u nama, i oko nas dešava.
