GODINU DANA BEZ LEGENDE BORE ČORBE „Nismo očekivali da će nam sada biti još teže. Ipak, otkad je postavljen spomenik, kao da je još sa nama“, kažu prijatelji

Rođeni Čačanin, iako je dugi niz godina živeo u Ljubljani i Beogradu, želeo je da bude sahranjen u rodnom gradu i ta želja je, naravno, ispunjena. Na jednogodišnjem pomenu, Borinu večnu kuću obišli su članovi porodice, rodbina i prijatelji.

– Godinu dana je prošlo, kako vreme prolazi sve nam je teže, a nismo to očekivali. Kad je preminuo i posle 40-dnevnog pomena, mislili smo da nema teže od toga, ali tada je nekako bilo i dosta naroda i nekako je sve tako proticalo pored nas da nismo u potpunosti bili ni svesni gubitka. Sad kad je prošlo godinu dana, naročito kad sam čovek dođe na groblje, bude jako tužno i depresivno. Sad kad su stavili spomenik, nekako je drugačije, dobijamo utisak kao da je tu sa nama. Dođemo često i moram reći da uvek nekog ima. Sreli smo, na primer, momke iz Minhena koji sviraju, vraćaju se sa Zlatibora pa su svratili. Sreli smo i bajkere iz Makedonije – kaže za RINU Borin prijatelj iz detinjstva Prvoslav Prle Savić.

Spomenik na Borinoj večnoj kući je poseban baš kakav je i legendarni roker sam bio.  Na spomeniku su ukrštene dve gitare, što je bila njegova želja. Gitare na spomeniku su radili vrsni majstori iz Jagodine, stoga su se mnogi zapitali da li su prave.

– Bora je izabrao ovo mesto za svoju večnu kuću, svesno i pribrano, na spomeniku su ispisani i njegovi stihovi koje je posebno za to napisao. Jer, znao je da je bio bolestan, ali niko nije mogao da ga spreči da nastavi da radi, čak je i jednom rekao kako bi bio najsrećniji da umre na bini. Gitare su od mermera crnog, urađene po Borovoj akustučnoj gitari. Originalnu gitaru je majstorima poslala njegova supruga iz Slovenije. Po tome su savršeno napravljene i niko ne veruje da nisu prave – dodaje Prle.

Borin kolega i prijatelj, bubnjar Ljubinko Milošević, kaže da mesto gde je sahranjen ima posebnu energiju i da je Borin duh svuda prisutan. Još uvek se prepričavaju brojna sećanja na rok legendu.

– Bora je pre svega bio veliki i dobar čovek, dobar drugar i pravi dasa. Širio je radost i veselje, a kakav je bio pesnik i muzičar, to ne moramo ni naglašavati. Kad dođemo na groblje, oseća se njegov duh. Volimo da dođemo i zaista nikad neće biti zaboravljen – rekao je Ljubinko.

Borisav Bora Đorđević rođen je Čačku 1. novembra 1952. godine, a preminuo je u Ljubljani, 4. septembra 2024.

Za života je dobio priznanje počasnog građanina grada Čačka, a Kulturni centar u rodnom gradu dobiće njegovo ime.