ГОДИНУ ДАНА БЕЗ ЛЕГЕНДЕ БОРЕ ЧОРБЕ „Нисмо очекивали да ће нам сада бити још теже. Ипак, откад је постављен споменик, као да је још са нама“, кажу пријатељи

Рођени Чачанин, иако је дуги низ година живео у Љубљани и Београду, желео је да буде сахрањен у родном граду и та жеља је, наравно, испуњена. На једногодишњем помену, Борину вечну кућу обишли су чланови породице, родбина и пријатељи.

– Годину дана је прошло, како време пролази све нам је теже, а нисмо то очекивали. Кад је преминуо и после 40-дневног помена, мислили смо да нема теже од тога, али тада је некако било и доста народа и некако је све тако протицало поред нас да нисмо у потпуности били ни свесни губитка. Сад кад је прошло годину дана, нарочито кад сам човек дође на гробље, буде јако тужно и депресивно. Сад кад су ставили споменик, некако је другачије, добијамо утисак као да је ту са нама. Дођемо често и морам рећи да увек неког има. Срели смо, на пример, момке из Минхена који свирају, враћају се са Златибора па су свратили. Срели смо и бајкере из Македоније – каже за РИНУ Борин пријатељ из детињства Првослав Прле Савић.

Споменик на Бориној вечној кући је посебан баш какав је и легендарни рокер сам био.  На споменику су укрштене две гитаре, што је била његова жеља. Гитаре на споменику су радили врсни мајстори из Јагодине, стога су се многи запитали да ли су праве.

– Бора је изабрао ово место за своју вечну кућу, свесно и прибрано, на споменику су исписани и његови стихови које је посебно за то написао. Јер, знао је да је био болестан, али нико није могао да га спречи да настави да ради, чак је и једном рекао како би био најсрећнији да умре на бини. Гитаре су од мермера црног, урађене по Боровој акустучној гитари. Оригиналну гитару је мајсторима послала његова супруга из Словеније. По томе су савршено направљене и нико не верује да нису праве – додаје Прле.

Борин колега и пријатељ, бубњар Љубинко Милошевић, каже да место где је сахрањен има посебну енергију и да је Борин дух свуда присутан. Још увек се препричавају бројна сећања на рок легенду.

– Бора је пре свега био велики и добар човек, добар другар и прави даса. Ширио је радост и весеље, а какав је био песник и музичар, то не морамо ни наглашавати. Кад дођемо на гробље, осећа се његов дух. Волимо да дођемо и заиста никад неће бити заборављен – рекао је Љубинко.

Борисав Бора Ђорђевић рођен је Чачку 1. новембра 1952. године, а преминуо је у Љубљани, 4. септембра 2024.

За живота је добио признање почасног грађанина града Чачка, а Културни центар у родном граду добиће његово име.