INTERVJU: DEJAN IVANOVIĆ WUPER, STREET ART UMETNIK Srećan sam što se sve više ceni umetnost ulice

Ideja izložbe je paralelno prikazivanje bogate produkcije murala izabranih umetnika u kontekstu njihovih galerijskih radova. Murali su prezentovani na ekranima, dok su ostali umetnički radovi tradicionalno izloženi u savremenim galerijskim uslovima čime se dobija širi uvid u umetničke delatnosti autora. Ovom prilikom razgovaramo sa umetnikom Dejanom Ivanovićem Wuperom čiji se prepoznatljivi radovi nalaze na mnogim zidovima zdrava u Srbiji i inostranstvu.

Još u tinejdžerskim godinama počeo si da stvaraš kao street art umetnik, u međuvremenu su tvoja dela izlagana u različitim galerijskim prostorima, a sada i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Kako doživljaš taj svoj umetnički put, ali i samu činjenicu da je umetnost ulice postala deo “oficijelne” kulture? 

– Da, počeo sam kao grafiti crtač u osnovnoj školi, kao i veliki broj muralista. Iako se može reći da su grafiti klinački sport i da dosta ljudi odustane već u srednjoj školi, ja sam ostao u toj priči i iz godine u godinu istraživao na polju umetnosti, pa tako i napredovao. I eto, danas je to došlo do galerija. Srećan sam što se sve više ceni umetnost ulice. Nikad nisam pratio tržište, već sam stvarao iskreno. To se na kraju prepozna. 

Koliko se tvoj pristup stvaranju razlikuje kada radiš “za ulicu”, odnosno za galerijski prostor?

Poprilično se razlikuje, jer radovi koji se nađu na muralu često ne izgledaju ništa posebno na platnu. Samim tim, u zavisnosti od toga da li radim zid ili platno, menjam i pristup radu. I dan danas crtam grafite tako da kad njih radim, uvek ih radim na ulici, nikad za galeriju. Mada naravno, im ljudi koji ne prave veliku razliku između ulice i galerije, pa rade slične stvari. 

Kod tvojih murala je zanimljivo što često oslikavaju ruralne prizore, što je kontrast onome što doživljavamo kao “urbano” i karakteristično za umetnost murala u gradskim sredinama. Šta te privlači ovim slikarskim motivima? 

– Pa da, baš tako, volim da imam na zidu taj klasičan slikarski pristup, kao i da bude ruralna tematika u urbanom prostoru. Kada sam rekao da radovi sa zida ne izgledaju ništa posebno na platnu, mislio sam baš na radove sa ruralnom tematikom. Toga ima dosta na platnu i u galeriji, ali kad se nađe u urbanom prostoru ostavlja drugi utisak.

Kakav je tvoj odnos prema možda isforsiranim kontrastima urbano-ruralno, gradski-provincijski, itd? Ovim pitanjima si se već bavio na nekim ranijim izložbama, a tu je činjenica da dolaziš iz „manje sredine“ kao što je Inđija, dok oslikavaš zgrade u većim gradovima... 

– Već neko vreme imam taj pristup da ruralne motive stavljam u urban prostor. Inspiraciju crpim iz svog okruženja, krećem se po ruralnim predelima sa provincijalcima, a profesija mi je vezana za urbani život i onda miksujem te dve stvari. Takođe često ostavljam radove po napuštenim objektima i selima pa to isto deluje zanimljivo, kad se neka stvar iz urbanog prenese u ruralno, i obrnuto. 

Oslikavao si zgrade u različitim gradovima, pa i državama. Koji rad ti je ostao u najzanimljivijem sećanju, bilo da se radi o samoj uspešnosti izvođenja, ili celokupnom iskustvu od ideje do realizacije? 

– Bilo je stvarno raznih situacija. Na primer momenat kad su me navijači oterali sa zida i isprskali bojama ceo skoro gotov rad, a to se sve desilo na „organizovanom” festivalu zbog sukoba sa organizatorom. Ali dosta je više pozitivnih iskustava, ljudi gotovo uvek pozitivno reaguju na oslikavanje murala. Što se tiče same realizacije radova, to se stvarno razlikuje od zida do zida, jer na samu izvedbu utiče puno faktora, od toga kakvo je vreme napolju, kakva je podloga gde crtam, kakve su boje, kakav je lift, skela  itd... 

Zanimljiva situacija mi se desila u Minsku 2019. godine kad sam morao početi od prizemlja sa slikanjem, jer prva dva dana nisam imao lift. Kroz dan-dva završim taj deo zgrade, nastavim sa slikanjem u gornjem delu zida i u međuvremenu počne kisa i spere mi ceo gornji deo rada. Pa onda sve iscuri preko donjeg gotovog dela, pa sam vodom i sunđerom za brisanje prozora, uz pomoć vozača lifta, prao ceo donji deo zida kako bih sačuvao bar neki deo rada. U narednim danima je počeo sneg da pada, da mrznu boje itd... Tako da ima raznih situacija, ali na kraju se uvek završi i svaki rad ima priču za sebe.