ИНТЕРВЈУ: ДЕЈАН ИВАНОВИЋ WUPER, STREET ART УМЕТНИК Срећан сам што се све више цени уметност улице

Идеја изложбе је паралелно приказивање богате продукције мурала изабраних уметника у контексту њихових галеријских радова. Мурали су презентовани на екранима, док су остали уметнички радови традиционално изложени у савременим галеријским условима чиме се добија шири увид у уметничке делатности аутора. Овом приликом разговарамо са уметником Дејаном Ивановићем Wuperom чији се препознатљиви радови налазе на многим зидовима здрава у Србији и иностранству.

Још у тинејџерским годинама почео си да ствараш као стреет арт уметник, у међувремену су твоја дела излагана у различитим галеријским просторима, а сада и Музеју савремене уметности Војводине. Како доживљаш тај свој уметнички пут, али и саму чињеницу да је уметност улице постала део “официјелне” културе? 

– Да, почео сам као графити цртач у основној школи, као и велики број муралиста. Иако се може рећи да су графити клиначки спорт и да доста људи одустане већ у средњој школи, ја сам остао у тој причи и из године у годину истраживао на пољу уметности, па тако и напредовао. И ето, данас је то дошло до галерија. Срећан сам што се све више цени уметност улице. Никад нисам пратио тржиште, већ сам стварао искрено. То се на крају препозна. 

Колико се твој приступ стварању разликује када радиш “за улицу”, односно за галеријски простор?

Поприлично се разликује, јер радови који се нађу на муралу често не изгледају ништа посебно на платну. Самим тим, у зависности од тога да ли радим зид или платно, мењам и приступ раду. И дан данас цртам графите тако да кад њих радим, увек их радим на улици, никад за галерију. Мада наравно, им људи који не праве велику разлику између улице и галерије, па раде сличне ствари. 

Код твојих мурала је занимљиво што често осликавају руралне призоре, што је контраст ономе што доживљавамо као “урбано” и карактеристично за уметност мурала у градским срединама. Шта те привлачи овим сликарским мотивима? 

– Па да, баш тако, волим да имам на зиду тај класичан сликарски приступ, као и да буде рурална тематика у урбаном простору. Када сам рекао да радови са зида не изгледају ништа посебно на платну, мислио сам баш на радове са руралном тематиком. Тога има доста на платну и у галерији, али кад се нађе у урбаном простору оставља други утисак.

Какав је твој однос према можда исфорсираним контрастима урбано-рурално, градски-провинцијски, итд? Овим питањима си се већ бавио на неким ранијим изложбама, а ту је чињеница да долазиш из „мање средине“ као што је Инђија, док осликаваш зграде у већим градовима... 

– Већ неко време имам тај приступ да руралне мотиве стављам у урбан простор. Инспирацију црпим из свог окружења, крећем се по руралним пределима са провинцијалцима, а професија ми је везана за урбани живот и онда миксујем те две ствари. Такође често остављам радове по напуштеним објектима и селима па то исто делује занимљиво, кад се нека ствар из урбаног пренесе у рурално, и обрнуто. 

Осликавао си зграде у различитим градовима, па и државама. Који рад ти је остао у најзанимљивијем сећању, било да се ради о самој успешности извођења, или целокупном искуству од идеје до реализације? 

– Било је стварно разних ситуација. На пример моменат кад су ме навијачи отерали са зида и испрскали бојама цео скоро готов рад, а то се све десило на „организованом” фестивалу због сукоба са организатором. Али доста је више позитивних искустава, људи готово увек позитивно реагују на осликавање мурала. Што се тиче саме реализације радова, то се стварно разликује од зида до зида, јер на саму изведбу утиче пуно фактора, од тога какво је време напољу, каква је подлога где цртам, какве су боје, какав је лифт, скела  итд... 

Занимљива ситуација ми се десила у Минску 2019. године кад сам морао почети од приземља са сликањем, јер прва два дана нисам имао лифт. Кроз дан-два завршим тај део зграде, наставим са сликањем у горњем делу зида и у међувремену почне киса и спере ми цео горњи део рада. Па онда све исцури преко доњег готовог дела, па сам водом и сунђером за брисање прозора, уз помоћ возача лифта, прао цео доњи део зида како бих сачувао бар неки део рада. У наредним данима је почео снег да пада, да мрзну боје итд... Тако да има разних ситуација, али на крају се увек заврши и сваки рад има причу за себе.