JEZIKOMANIJA: Strastan, ali strasna
Suglasnička grupa STN javlja se u mnogim rečima u srpskom jeziku, naročito kada su reči izvedene od osnova koje se završavaju na ST i dobijaju nastavke ili sufikse koji počinju na N.
Kada se u govoru nađe skup glasova s t n, često dolazi do pojednostavljenja u izgovoru, pa se T gubi, a glasovni sled STN prelazi u SN.
Ovo pravilo se primenjuje pre svega u izgovoru, dok se u pisanju uvek piše izvorni oblik reči, prema njenom morfološkom poreklu.
Primeri:
MASTAN (iz mast -an)
Izgovor: masan
Pisanje: mastan (pravopisno pravilno)
ČASTAN (od čast -an)
Izgovor: časan
Pisanje: častan
Zašto dolazi do gubljenja „t”?
Grupa STN je teška za izgovor jer zahteva brzu promenu mesta tvorbe glasova. U govoru, radi lakšeg izgovora, T se izostavlja. Taj proces se u fonetici zove disimilacija ili pojednostavljenje suglasničkih grupa.
Iako u svakodnevnom govoru skoro svi govore „masan” umesto MASTAN, u književnom jeziku i po pravopisu piše se izvorni oblik, npr. mastan burek, častan postupak. Ista stvar je i kod prideva strastan – u govoru često „strasan”, ali u pisanju uvek STRASTAN.
N. Mirković
