ЈЕЗИКОМАНИЈА: Страстан, али страсна
Сугласничка група СТН јавља се у многим речима у српском језику, нарочито када су речи изведене од основа које се завршавају на СТ и добијају наставке или суфиксе који почињу на Н.
Када се у говору нађе скуп гласова с + т + н, често долази до поједностављења у изговору, па се Т губи, а гласовни след СТН прелази у СН.
Ово правило се примењује пре свега у изговору, док се у писању увек пише изворни облик речи, према њеном морфолошком пореклу.
Примери:
МАСТАН (из маст + -ан)
Изговор: масан
Писање: мастан (правописно правилно)
ЧАСТАН (од част + -ан)
Изговор: часан
Писање: частан
Зашто долази до губљења „т”?
Група СТН је тешка за изговор јер захтева брзу промену места творбе гласовa. У говору, ради лакшег изговора, Т се изоставља. Тај процес се у фонетици зове дисимилација или поједностављење сугласничких група.
Иако у свакодневном говору скоро сви говоре „масан” уместо МАСТАН, у књижевном језику и по правопису пише се изворни облик, нпр. мастан бурек, частан поступак. Иста ствар је и код придева страстан – у говору често „страсан”, али у писању увек СТРАСТАН.
Н. Мирковић
