INTERVJU: Novica Pavličić, direktor Limenka teatar festa
LIMENKE POD RUKU, PA U POZORIŠTE: Zvuči neobično, ali deca su rado prigrlila ideju da se ulaznica zarađuje, a ne kupuje
Limenka teatar fest u svojoj petoj godini stiže u Požarevac, nakon Novog Sada, Sombora, Kikinde i Kruševca, čime neumorno podržava napore lokalnih zajednica da mališani i njihovi roditelji saznaju što više o zaštiti životne sredine i reciklaži.
U okviru festivala od 9. do 13. septembra biće izvedeno devet predstava uz pregršt pratećih programa. Međutim, kao i svake godine ključna ideja festivala je ekološke prirode i zasniva se na ideji limenke kao ulaznice za predstave, čime se podstiče svest o reciklaži i očuvanju životne sredine.
O festivalu i njegovom konceptu razgovarali smo da sa direktorom ove manifestacije Novicom Pavličićem.
Ove godine Limenka teatar fest se održava u Požarevcu. Kako ste se opredelili baš za ovaj grad i koje su to požarevačke lokacije koje će biti u fokusu?
– Limenka teatar fest svake godine putuje u drugi grad Srbije – po pravilu u grad koji nema institucionalno pozorište za decu, kako bismo deci koja inače retko imaju priliku da vide pozorišnu predstavu doneli program svetskog kvaliteta. Požarevac za nas ima i posebnu, ličnu težinu – to je grad u kome je rođen Bambi, kompanija koja je decenijama deo identiteta ove zajednice i sa kojom ove godine gradimo partnerstvo koje nadilazi klasično sponzorstvo. Centralna scena festivala biće Centar za kulturu Požarevac, dok ćemo festival otvoriti karnevalom kroz sam centar grada – simbolično, da festival od prvog dana izađe na ulicu i pozove građane da mu se pridruže.
Koja su to glavna – uspešna – iskustva koja ćete rado preneti iz prethodne četiri edicije u organizaciju ovogodišnje manifestacije?
– Festival je nastao 2022. godine kao prirodan razvoj programa Limenkica ulaznica, koji postoji još od 2009. godine, što ga čini jednim od najdugovečnijih ekološko-umetničkih programa na Balkanu. Kroz četiri dosadašnja izdanja, u Novom Sadu, Somboru, Kikindi i Kruševcu – model se iz godine u godinu potvrđivao i rastao: prošlogodišnje izdanje u Kruševcu okupilo je 4.600 posetilaca, ugostilo 11 predstava iz 8 zemalja i kroz naš Limenka Protokol™ prikupilo 65.000 limenki.
Ono što nosimo dalje jeste, pre svega, poverenje da mehanizam funkcioniše – da deca i porodice ozbiljno shvataju ideju da se ulaznica zarađuje, a ne kupuje, i da to menja njihov odnos i prema pozorištu i prema reciklaži. Tu iskustvenu osnovu sada gradimo još dalje u Požarevcu, sa ambicioznijim ciljem od 70.000 prikupljenih limenki i širim krugom partnera u lokalnoj zajednici.
Da li ste spremili možda i neke nove programske segmente u pratećim programima?
– Od svih novih aktivacija posebno bih hteo da istaknem Limenka turnir u šahu. Na posebnim šahovskim tablama, figurama koje su napravljene od praznih limenki, deca će imati priliku da isprobaju svoju veštinu igrajući šah sa svojim sugrađanima, šahistima. To je svakako mesto na festivalu na kome očekujemo posebnu razmenu energije.
Devet predstava iz šest zemalja
Tokom pet festivalskih dana, na repertoaru će biti devet predstava iz šest zemalja – Bugarske, Slovačke, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije, koje je odabrala selektorka festivala, glumica i rediteljka Valentina Pavličić. Pozorišni program Limenka festa počinje 9. septembra predstavom „Trio Rio“ Gradskog kazališta Požega iz Hrvatske, a do 13. septembra publika će moći da vidi i predstave „Čarobnjak iz Oza“ Narodnog pozorišta Priština–Gračanica, adaptaciju Nušićevog „Sumnjivog lica“ Okreta teatara iz Beograda, „Plešimo bajke“ trupe Una Saga Serbika, zatim crnogorsku predstavu „Trema: predstava za vježbanje teških situacija“, bugarsku „Dug put do škole“, zatim slovačku „Filipko i Baba Jaga“, pa „Zašto ih nije briga“ Pozorišta mladih Sarajevo i konačno predstavu „Vini Pu“ beogradskog Pozorišta lutaka „Pinokio“.
Pretpostavljam da pre, posle i tokom festivala imate priliku da razgovarate sa roditeljima dece koja dolaze na Limenka fest – šta je njima najveći utisak o festivalu?
– Ono što najčešće čujem od roditelja jeste iznenađenje. Mnogi u gradu u kome žive nisu imali priliku da vode decu na pozorišnu predstavu, jer jednostavno ne postoji institucija koja se time bavi. Kada shvate da je ulaznica pet limenki, a ne novac, mnogi kažu da im je to prvi put da su dete aktivno uključili u nešto što liči na pravi ekološki gest, umesto da im samo pričaju o reciklaži. „Ovo je tako dobro, tako posebno! Možete li da ponovite i sledeće godine?“, pitala me je jedna mama u Kruševcu. Najčešći utisak koji nam prenose roditelji jeste da je festival njihovoj deci pokazao da mala stvar – limenka bačena u kantu za smeće ili sačuvana za pozorište – zaista pravi razliku.
Koliko su deca svesna ekoloških problema sa kojima se planeta suočava i sa kakvim predznanjima dolaze na Limenka teatar fest?
– Deca danas dolaze sa mnogo boljim osnovnim znanjem nego što bismo pretpostavili. Gotovo sva znaju da limenke treba reciklirati. Ono što im nedostaje jeste slika celog puta: šta se zaista dešava sa limenkom posle kante, ko je preuzima, kako se pretapa i u šta se pretvara. Upravo tu prazninu popunjavamo kroz Limenka trezor i radionice „Put jedne limenke“, gde na jednostavan način objašnjavamo ceo ciklus reciklaže aluminijuma, uštedu energije i princip cirkularne ekonomije. A ono što deci najviše ostane u sećanju, izvan samih predstava, jeste taj trenutak kada shvate da su upravo oni – svojom limenkom – „platili“ ulazak u pozorište. Ta konkretnost, da mogu da vide i opipaju posledicu sopstvenog gesta, deluje mnogo snažnije od bilo kog predavanja o ekologiji.
N. Marković
