ИНТЕРВЈУ: Новица Павличић, директор Лименка театар феста
ЛИМЕНКЕ ПОД РУКУ, ПА У ПОЗОРИШТЕ: Звучи необично, али деца су радо пригрлила идеју да се улазница зарађује, а не купује
Лименка театар фест у својој петој години стиже у Пожаревац, након Новог Сада, Сомбора, Кикинде и Крушевца, чиме неуморно подржава напоре локалних заједница да малишани и њихови родитељи сазнају што више о заштити животне средине и рециклажи.
У оквиру фестивала од 9. до 13. септембра биће изведено девет представа уз прегршт пратећих програма. Међутим, као и сваке године кључна идеја фестивала је еколошке природе и заснива се на идеји лименке као улазнице за представе, чиме се подстиче свест о рециклажи и очувању животне средине.
О фестивалу и његовом концепту разговарали смо да са директором ове манифестације Новицом Павличићем.
Ове године Лименка театар фест се одржава у Пожаревцу. Како сте се определили баш за овај град и које су то пожаревачке локације које ће бити у фокусу?
– Лименка театар фест сваке године путује у други град Србије – по правилу у град који нема институционално позориште за децу, како бисмо деци која иначе ретко имају прилику да виде позоришну представу донели програм светског квалитета. Пожаревац за нас има и посебну, личну тежину – то је град у коме је рођен Бамби, компанија која је деценијама део идентитета ове заједнице и са којом ове године градимо партнерство које надилази класично спонзорство. Централна сцена фестивала биће Центар за културу Пожаревац, док ћемо фестивал отворити карневалом кроз сам центар града – симболично, да фестивал од првог дана изађе на улицу и позове грађане да му се придруже.
Која су то главна – успешна – искуства која ћете радо пренети из претходне четири едиције у организацију овогодишње манифестације?
– Фестивал је настао 2022. године као природан развој програма Лименкица улазница, који постоји још од 2009. године, што га чини једним од најдуговечнијих еколошко-уметничких програма на Балкану. Кроз четири досадашња издања, у Новом Саду, Сомбору, Кикинди и Крушевцу – модел се из године у годину потврђивао и растао: прошлогодишње издање у Крушевцу окупило је 4.600 посетилаца, угостило 11 представа из 8 земаља и кроз наш Лименка Протокол™ прикупило 65.000 лименки.
Оно што носимо даље јесте, пре свега, поверење да механизам функционише – да деца и породице озбиљно схватају идеју да се улазница зарађује, а не купује, и да то мења њихов однос и према позоришту и према рециклажи. Ту искуствену основу сада градимо још даље у Пожаревцу, са амбициознијим циљем од 70.000 прикупљених лименки и ширим кругом партнера у локалној заједници.
Да ли сте спремили можда и неке нове програмске сегменте у пратећим програмима?
– Од свих нових активација посебно бих хтео да истакнем Лименка турнир у шаху. На посебним шаховским таблама, фигурама које су направљене од празних лименки, деца ће имати прилику да испробају своју вештину играјући шах са својим суграђанима, шахистима. То је свакако место на фестивалу на коме очекујемо посебну размену енергије.
Девет представа из шест земаља
Током пет фестивалских дана, на репертоару ће бити девет представа из шест земаља – Бугарске, Словачке, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Србије, које је одабрала селекторка фестивала, глумица и редитељка Валентина Павличић. Позоришни програм Лименка феста почиње 9. септембра представом „Трио Рио“ Градског казалишта Пожега из Хрватске, а до 13. септембра публика ће моћи да види и представе „Чаробњак из Оза“ Народног позоришта Приштина–Грачаница, адаптацију Нушићевог „Сумњивог лица“ Окрета театара из Београда, „Плешимо бајке“ трупе Уна Сага Сербика, затим црногорску представу „Трема: представа за вјежбање тешких ситуација“, бугарску „Дуг пут до школе“, затим словачку „Филипко и Баба Јага“, па „Зашто их није брига“ Позоришта младих Сарајево и коначно представу „Вини Пу“ београдског Позоришта лутака „Пинокио“.
Претпостављам да пре, после и током фестивала имате прилику да разговарате са родитељима деце која долазе на Лименка фест – шта је њима највећи утисак о фестивалу?
– Оно што најчешће чујем од родитеља јесте изненађење. Многи у граду у коме живе нису имали прилику да воде децу на позоришну представу, јер једноставно не постоји институција која се тиме бави. Када схвате да је улазница пет лименки, а не новац, многи кажу да им је то први пут да су дете активно укључили у нешто што личи на прави еколошки гест, уместо да им само причају о рециклажи. „Ово је тако добро, тако посебно! Можете ли да поновите и следеће године?“, питала ме је једна мама у Крушевцу. Најчешћи утисак који нам преносе родитељи јесте да је фестивал њиховој деци показао да мала ствар – лименка бачена у канту за смеће или сачувана за позориште – заиста прави разлику.
Колико су деца свесна еколошких проблема са којима се планета суочава и са каквим предзнањима долазе на Лименка театар фест?
– Деца данас долазе са много бољим основним знањем него што бисмо претпоставили. Готово сва знају да лименке треба рециклирати. Оно што им недостаје јесте слика целог пута: шта се заиста дешава са лименком после канте, ко је преузима, како се претапа и у шта се претвара. Управо ту празнину попуњавамо кроз Лименка трезор и радионице „Пут једне лименке“, где на једноставан начин објашњавамо цео циклус рециклаже алуминијума, уштеду енергије и принцип циркуларне економије. А оно што деци највише остане у сећању, изван самих представа, јесте тај тренутак када схвате да су управо они – својом лименком – „платили“ улазак у позориште. Та конкретност, да могу да виде и опипају последицу сопственог геста, делује много снажније од било ког предавања о екологији.
Н. Марковић
