PRHKE HEROVKE OSVAJAJU UKUSOM Tradicija koja se topi u ustima
U moru brzih recepata i modernih poslastica, jedan starinski specijalitet tiho se vraća na trpeze Vojvodine, herovke.
Nekada neizostavne u važnim životnim trenucima, danas su za mnoge gotovo nepoznate, ali njihova priča ponovo dobija mesto koje zaslužuje.
Herovke su više od kolača, one su deo identiteta vojvođanskih Slovaka. Pravile su se s posebnim razlogom: za rođenje deteta, kao dar na babine, za kumove o velikim praznicima, ali i za svadbe. U svakom od tih trenutaka nosile su poruku pažnje, bliskosti i poštovanja.
Zahvaljujući Veri Marčić, autorki bloga „Kuhinja moje ravnice“, ovaj recept danas ponovo pronalazi put do šire publike. Ona ga je podelila na svojim Fejsbuk i Instagram stranicama, prenoseći priču tetke Zuske iz Gložana, koja se seća vremena kada su herovke bile neizostavni deo svake svečanosti.
Iza jednostavnih sastojaka krije se umeće:
400 g brašna
4 žumanca
kašičica rakije
Rakija nije slučajan dodatak, upravo ona daje testu posebnu prhkost, otkriva Vera Marčić. Taj mali, ali važan trik, kako kaže, prenosi se generacijama i čini razliku između običnog i autentičnog ukusa.
Testo se mesi kao za rezance, ali, kako Vera objašnjava, važno je da bude čvršće strukture, ne pretvrdo, ali dovoljno kompaktno da može da se razvije u tanke listove. Nakon kratkog odmora, testo se razvija što tanje, a zatim seče nožem ili radlom.
Od isečenih traka oblikuju se karakteristične loptice, koje se prže u vrelom ulju ili masti. U mnogim kućama i danas se čuvaju posebne kutlače sa rupama, namenjene isključivo za pripremu ovog specijaliteta kao tihi svedoci jednog vremena.
Ali, postoji pravilo koje se ne dovodi u pitanje, herovka se ne grize. Kako priča Vera, loptica od testa je toliko prhka da se raspada na dodir, pa se jede polako, deo po deo. U suprotnom, prah šećer završava svuda.
Iako su godinama bile skrajnute i poznate uglavnom u slovačkim i rusinskim porodicama, herovke danas ponovo izazivaju pažnju. Poslednjih godina sve je više onih koji pokušavaju da pronađu „pravi“ recept i oblik, ali, kako ističe Vera Marčić, svaka herovka je prava, jer svaka kuća i svako selo imaju svoju tradiciju.
Zato su herovke danas više od poslastice, one su podsetnik da se najvrednije stvari ne mere složenošću, već pričom koju nose.
