ПРХКЕ ХЕРОВКЕ ОСВАЈАЈУ УКУСОМ Традиција која се топи у устима

Некада неизоставне у важним животним тренуцима, данас су за многе готово непознате, али њихова прича поново добија место које заслужује.

Херовке су више од колача, оне су део идентитета војвођанских Словака. Правиле су се с посебним разлогом: за рођење детета, као дар на бабине, за кумове о великим празницима, али и за свадбе. У сваком од тих тренутака носиле су поруку пажње, блискости и поштовања.

Захваљујући Вери Марчић, ауторки блога „Кухиња моје равнице“, овај рецепт данас поново проналази пут до шире публике. Она га је поделила на својим Фејсбук и Инстаграм страницама, преносећи причу тетке Зуске из Гложана, која се сећа времена када су херовке биле неизоставни део сваке свечаности.

Иза једноставних састојака крије се умеће:

400 г брашна

4 жуманца

кашичица ракије

Ракија није случајан додатак, управо она даје тесту посебну прхкост, открива Вера Марчић. Тај мали, али важан трик, како каже, преноси се генерацијама и чини разлику између обичног и аутентичног укуса.

Тесто се меси као за резанце, али, како Вера објашњава, важно је да буде чвршће структуре, не претврдо, али довољно компактно да може да се развије у танке листове. Након кратког одмора, тесто се развија што тање, а затим сече ножем или радлом.

Од исечених трака обликују се карактеристичне лоптице, које се прже у врелом уљу или масти. У многим кућама и данас се чувају посебне кутлаче са рупама, намењене искључиво за припрему овог специјалитета као тихи сведоци једног времена.

Али, постоји правило које се не доводи у питање, херовка се не гризе. Како прича Вера, лоптица од теста је толико прхка да се распада на додир, па се једе полако, део по део. У супротном, прах шећер завршава свуда.

Иако су годинама биле скрајнуте и познате углавном у словачким и русинским породицама, херовке данас поново изазивају пажњу. Последњих година све је више оних који покушавају да пронађу „прави“ рецепт и облик, али, како истиче Вера Марчић, свака херовка је права, јер свака кућа и свако село имају своју традицију.

Зато су херовке данас више од посластице, оне су подсетник да се највредније ствари не мере сложеношћу, већ причом коју носе.