LJUBAVNI SKANDAL IZNEDRIO POSLASTICU Slatka romansa mađarskog violiniste i belgijske princeze

Poslasticu je iznedrila ljubavna romansa šarmantnog mađarskog violiniste romskog porekla Janoša Rigoa (1858-1927) i belgijske princeze Klare Vard Šimej, započeta u Parizu.

Janoš Rigo, rođen u Pakozdu (Mađarska) 1858. godine, bio je nadaren violinista, pa je zahavaljujući talentu već sa 15 godina svirao u Kapošvaru u orekstru primaša Joži Barča i ubrzo se oženio njegovom ćerkom Mariškom. U prestonu Budimpeštu je dospeo sa 24 godina, gde je svirao sa najboljim muzičarima u elitnim lokalima, potom je osnovao i svoj orkestar s kojim je obišao najveće gradove Evropa i stigao čak do Amerike. 

Primaš Janči, sa svojom bandom je 1896. godine svirao u otmenom pariskom lokalu „Pajard“, gde su među gostima bili belgijski princ Žozef Karaman Šimej (1858-1937) i njegova puno mlađa supruga prelepa plavuša Klara Vard (1873-1916), ćerka bogatog američkog industrijalca Ibera Broka Varda (1811-1875) iz Detroita, koji je umro kada je Klara imala nepune dve godine. Klara se sa 16 godina udala za belgijskog princa koji je tada imao 31 godinu, a venčali su se u Parizu 1890. godine i ubrzo dobili dve ćerke. 

Posećivali su prestižne pariske restorane, pa su tako početkom novembra 1896. godine ručali u pomenutom „Pajardu“ gde je svirao mađarski violinista, a nakon više tajnih sastanaka, na zaprepašćenje plemićke porodice već u decembru list „Ludington Rekord“ objavio je da su Klara i Janči iz Pariza utekli i viđeni na putu za Mađarsku. Princeza Klara se zaljubila u vatrenog crnookog violinistu Janoša Rigoa, napustila supruga i dvoje dece i iz Pariza sa Jančijem pobegla u Budimpeštu.

Ljubav princeze i primaša bila je krajem 19. veka velika senzacija, jer je Klara ostavila svoga princa, od koga se ubrzo razvela, Janči se razveo od svoje žene Mariške, pa su se venčali u Mađarskoj. Štampa je tada pisala o ovom slučaju, izveštavajući o svim pojedinostima, slično kao što danas mediji izveštavaju o skandalima popularnih ličnosti. O skandalu je pisao čak i ugledni budimpeštanski „Orsagoš hirlap“ koji je uređivao Kalman Mikast... 

Zaljubljeni par je znao sebi da priušti najlepše trenutke uz predivan čokoladni kolač u jednoj peštanskoj poslastičarnici. Ime poslastičara koji je pravio kolač, nije ostalo upamćeno, ali je čuven postao kolač koji je poslastičar nazvao „Rigo Janči“, upravo zbog afere koja je bila u žiži tamošnje javnosti. Potez poslastičara, pokazao se kao pun pogodak, jer je „Rigo Janči“ doživeo ogromnu popularnost, što bi danas bilo ravno marketinškom bumu! Popularnost kremastog čokoladnog kolača nadmašila je ljubavnu romansu primaša i princeze, koja se i sada prepričava.

Klara i Janči su se nedugo nakon venčanja preselili u Egipat. Iako je Janči zarađivao od svirke, a Klara bila snalažljiva, porodica iz Amerike joj je povremeno pružala značajnu finansijsku pomoć. Klara je koristila svoju lepotu i slavu da pozira na raznim scenama, noseći pripijene kostime, nazvavši svoju umetničku formu „plastične poze“. Kao foto model često se fotografisala i pojavljivala na razglednicama. Nemački kajzer Vilhelm drugi, zabranio je objavljivanje i prikazivanje njenih fotografija u Nemačkom carstvu jer je smatrao da je njena lepota uznemirujuća! 

Ljubav naočitog primaša Jančija i prelepe Klare nije trajala večno, jer su se razišli posle osam godina. Razlog za razvod bilo je Jančijeva nevernost. Za vreme ljubavne romanse navodno su proćerdali osam miliona dolara. Klara je potom u Napulju stupila u vezu sa zgodnim konobarom, ali je njihov brak bio kratkog veka, da bi u četvrti brak ušla sa upravnikom male italijanske železnice kojom se išlo u obilaske Vezuva. Umrla je u 43. godini i sahranjena u Padovi.

Primaš Janči je neslavno skončao, jer je godinama lutao po velikim evropskim gradovima, a 1910. godine njegova bivša žena je pokušala da ga privoli da joj se vrati, ali bezuspešno. Prema jednoj verziji Janoš Rigo umro je 1927. godine siromašan i zaboravljen u Americi, a prema drugoj skončao je u bedi u okrugu Fejer u Mađarskoj.   

Poslastica nazvana po violinisti, postala je čuvena u svetu, a sladokusci uveravaju da posle „Rigo Jančija“ niz grlo najbolje klizi polusuvi šampanjac. Ipak, ne čuva samo kolač uspomenu na primaša, u francusko-mađarskoj koprodukciji 1959. godine, o ljubavnoj romansi Jančija i Klare snimljen je film „Noć crnog oka“. 

Inspirisana ljubavnom romansom primaša i princeze grupa engleskih rokera, mada niko od njih nije bio mađarskog porekla, pre dve decenije svoj bend nazvala je „Rigo Janči“, sa obrazloženjem da njihova ljubavna priča govori da muzika sve pobeđuje. U Jančijevom rodnom selu Pakozd od 2004. godine održava se festival koji nosi njegovo ime, uz čuvenu poslasticu, svirku violinista, narodne pesme i igre, dok se u Kapošvaru na zdanju hotela „Kapoš“ nalazi spomen-ploča koja potseća da je u toj varoši sa 15 godina svirao. A u Rijeci je pre pet godina objavljena zanimljiva slikovnica „Rigo Janči – ljubav kao slatko nadahnuće“.

Milorad Mitrović