ЉУБАВНИ СКАНДАЛ ИЗНЕДРИО ПОСЛАСТИЦУ Слатка романса мађарског виолинисте и белгијске принцезе

Посластицу је изнедрила љубавна романса шармантног мађарског виолинисте ромског порекла Јаноша Ригоа (1858-1927) и белгијске принцезе Кларе Вард Шимеј, започета у Паризу.

Јанош Риго, рођен у Пакозду (Мађарска) 1858. године, био је надарен виолиниста, па је захаваљујући таленту већ са 15 година свирао у Капошвару у орекстру примаша Јожи Барча и убрзо се оженио његовом ћерком Маришком. У престону Будимпешту је доспео са 24 година, где је свирао са најбољим музичарима у елитним локалима, потом је основао и свој оркестар с којим је обишао највеће градове Европа и стигао чак до Америке. 

Примаш Јанчи, са својом бандом је 1896. године свирао у отменом париском локалу „Пајард“, где су међу гостима били белгијски принц Жозеф Караман Шимеј (1858-1937) и његова пуно млађа супруга прелепа плавуша Клара Вард (1873-1916), ћерка богатог америчког индустријалца Ибера Брока Варда (1811-1875) из Детроита, који је умро када је Клара имала непуне две године. Клара се са 16 година удала за белгијског принца који је тада имао 31 годину, а венчали су се у Паризу 1890. године и убрзо добили две ћерке. 

Посећивали су престижне париске ресторане, па су тако почетком новембра 1896. године ручали у поменутом „Пајарду“ где је свирао мађарски виолиниста, а након више тајних састанака, на запрепашћење племићке породице већ у децембру лист „Лудингтон Рекорд“ објавио је да су Клара и Јанчи из Париза утекли и виђени на путу за Мађарску. Принцеза Клара се заљубила у ватреног црнооког виолинисту Јаноша Ригоа, напустила супруга и двоје деце и из Париза са Јанчијем побегла у Будимпешту.

Љубав принцезе и примаша била је крајем 19. века велика сензација, јер је Клара оставила свога принца, од кога се убрзо развела, Јанчи се развео од своје жене Маришке, па су се венчали у Мађарској. Штампа је тада писала о овом случају, извештавајући о свим појединостима, слично као што данас медији извештавају о скандалима популарних личности. О скандалу је писао чак и угледни будимпештански „Орсагош хирлап“ који је уређивао Калман Микаст... 

Заљубљени пар је знао себи да приушти најлепше тренутке уз предиван чоколадни колач у једној пештанској посластичарници. Име посластичара који је правио колач, није остало упамћено, али је чувен постао колач који је посластичар назвао „Риго Јанчи“, управо због афере која је била у жижи тамошње јавности. Потез посластичара, показао се као пун погодак, јер је „Риго Јанчи“ доживео огромну популарност, што би данас било равно маркетиншком буму! Популарност кремастог чоколадног колача надмашила је љубавну романсу примаша и принцезе, која се и сада препричава.

Клара и Јанчи су се недуго након венчања преселили у Египат. Иако је Јанчи зарађивао од свирке, а Клара била сналажљива, породица из Америке јој је повремено пружала значајну финансијску помоћ. Клара је користила своју лепоту и славу да позира на разним сценама, носећи припијене костиме, назвавши своју уметничку форму „пластичне позе“. Као фото модел често се фотографисала и појављивала на разгледницама. Немачки кајзер Вилхелм други, забранио је објављивање и приказивање њених фотографија у Немачком царству јер је сматрао да је њена лепота узнемирујућа! 

Љубав наочитог примаша Јанчија и прелепе Кларе није трајала вечно, јер су се разишли после осам година. Разлог за развод било је Јанчијева неверност. За време љубавне романсе наводно су проћердали осам милиона долара. Клара је потом у Напуљу ступила у везу са згодним конобаром, али је њихов брак био кратког века, да би у четврти брак ушла са управником мале италијанске железнице којом се ишло у обиласке Везува. Умрла је у 43. години и сахрањена у Падови.

Примаш Јанчи је неславно скончао, јер је годинама лутао по великим европским градовима, а 1910. године његова бивша жена је покушала да га приволи да јој се врати, али безуспешно. Према једној верзији Јанош Риго умро је 1927. године сиромашан и заборављен у Америци, а према другој скончао је у беди у округу Фејер у Мађарској.   

Посластица названа по виолинисти, постала је чувена у свету, а сладокусци уверавају да после „Риго Јанчија“ низ грло најбоље клизи полусуви шампањац. Ипак, не чува само колач успомену на примаша, у француско-мађарској копродукцији 1959. године, о љубавној романси Јанчија и Кларе снимљен је филм „Ноћ црног ока“. 

Инспирисана љубавном романсом примаша и принцезе група енглеских рокера, мада нико од њих није био мађарског порекла, пре две деценије свој бенд назвала је „Риго Јанчи“, са образложењем да њихова љубавна прича говори да музика све побеђује. У Јанчијевом родном селу Пакозд од 2004. године одржава се фестивал који носи његово име, уз чувену посластицу, свирку виолиниста, народне песме и игре, док се у Капошвару на здању хотела „Капош“ налази спомен-плоча која потсећа да је у тој вароши са 15 година свирао. А у Ријеци је пре пет година објављена занимљива сликовница „Риго Јанчи – љубав као слатко надахнуће“.

Милорад Митровић