„DNEVNIK” NA LICU MESTA: OSTRVO VANKUVER, BRITANSKA KOLUMBIJA, KANADA Priroda netaknuta, a mnogi biseri skriveni
Ako neko iz Srbije krene put Kanade, a pritom mu je odrednica Britanska Kolumbija, koja je na krajnjem zapadu ove velike države, do odredišta će, samo u avionu, provesti više od 12 sati, uz obavezno presedanje u nekom od evropskih gradova.
Nakon sletanja u Vankuver, a ukoliko taj grad nije krajnja destinacija, predstoji još putovanja. Pošto je nas ovaj put vodio do Ostrva Vankuver (Vancouver Island) i do glavnog grada Britanske Kolumbije, Viktorije, oni koji će se možda na isti put uputiti treba da znaju da se to može učiniti na nekoliko načina. Naime, do Viktorije se iz Vankuvera može doći sa čak četiri vrste prevoza - avionom, helikopterom, hidroavionom i trajektom - pa ko šta više voli i koliko novaca ima. Sve te opcije prevoza mogu se koristiti tokom cele godine, dakle i zimi jer je na ovom području klima slična onoj u Srbiji - temperatura se tokom zime ne spušta mnogo ispod nula stepeni Celzijusa, a južni deo ostrva leži južno od 49. paralele.
Najpovoljniji put od Vankuvera do Ostrva Vankuver je, naravno, trajektom, do kojeg se, s aerodroma, stiže vrlo jednostavno i brzo, uz korišćenje dve vrste prevoza - voza ( bez vozača ) i autobusom. Putovanje traje oko jedan i po sat, tokom kojeg se, uz malo sreće i osmatranja, odnosno uputstva osoblja trajekta, mogu videti orke kako ga s pristojne daljine prate. I to je zaista izuzetno iskustvo. Nakon dolaska u trajektnu luku na Ostrvu Vankuver put se može nastaviti sopstvenim vozilom ili autobusom, na koji se, kao i u Vankuveru, praktično, uopšte ne čeka, tačnije polasci su usagla- šeni s polascima i doslascima trajekta.
Ostrvo Vankuver je, uglavnom, sastavljeno od vulkanskih i sedimentnih stena, oko tri puta je manje od Srbije, prostire se na nešto više od 31.000 kv. kilometara, dugo je 450 km a široko oko 100, nalazi se na zapadnoj obali Kanade. Najveće je ostrvo Britanske Kolumbije, u čijem je sastavu od 1866. godine. Od kanadskog kopna odvaja ga nekoliko moreuza, a od SAD (države Vašington) moreuz Huan de Fuka.
Ostrvo Vankuver je, slobodno se može reći, zelena oaza, bogata šumama, a nesumnjivo je da se svi - od zaduženih u državi pa do svakog stanovnika brinu da takvo i ostane. Velik broj izvora, reka, jezera, pešačkih i biciklističkih staza, odlično obeleženih, marina... odavno je ovo ostrvo ucrtalo na svetsku turističku mapu. Pored domaćih turista, gosti dolaze iz celog sveta, posebno tokom letnje sezone i mogu da uživaju u bogatoj turističkoj ponudi. Na plažama se, doduše, ne kupa kao što se u toplim vodama to čini, ali ljubitelji surfinga i te kako dobro znaju gde da potraže i nađu talase koje će zajahati - pa „skoknu” do Tofina gde su, na ostrvu, najbolji uslovi za to.
Suživot ljudi i divljih životinja
Kad ste na Ostrvu Vankuver gotovo je sigurno da ćete naleteti na neku divlju životinju. Na to da ih ima upućuje i veliki broj znakova koji obaveštavaju/upozoravaju da se u blizini nalaze divlje životinje. Osim na to upozorava se i da je reč o području koje je, zapravo, stanište divljih životinja i šta je, kako ne bi bilo problema prilikom susreta s njima ili da se oni svedu na najmanju mogući meru, potrebno uraditi ako do susreta ipak dođe. Jelenska divljač, rakuni, zečevi, divlje patke i guske... veoma često sreću se uz put i na putu, a retko se, kažu stanovnici ovih krajeva, u naseljenim mestima sreću one krupnije i, svakako, opasnije divlje životinje - medvedi i pume koji se u naseljena mesta mogu spustiti, po pravilu, samo ako traže hranu. Na ulasku u kampove, parkove, plaže jasno su vidljiva upozorenja kako se treba ponašati pri eventualnom susretu s medvedom, ali i to šta treba preduzeti (ponašanje u prirodi, čuvanje hrane..) da do susreta uopšte ne dođe. Za šetače kroz šumu, preporuka je da se nosi zvono jer taj zvuk medveda odbija.
Onaj ko može, trebalo bi da stigne i do Ostrva Saltspring (Salt Spring Island) koje je udaljeno oko sat vremena trajektom od Viktorije. Krasi ga izuzetna priroda, staze za šetnju, a može se videti celo jer se za kratko vreme može, kolima, obići. I tamo se, kao i na mnogim mestima/farmama u Kanadi na tezgama nude različiti proizvodi - od svežeg voća i povrća do prerađevina. Prodavaca nema - a novac se, za ono što se s tezge ponese, ostavlja u za to predviđeno mesto i to svi rade. Zanimljivo je znati i to da mnogi na ovo ostrvo dolaze i da bi u gradiću Ganges probali neki od specijaliteta u restoranu „Feast”, poznatom po dobroj usluzi, kvalitetnoj hrani i veoma obilnim poricijama. I sve je potvrđeno.
Tokom boravka na Ostrvu Vankuver svakako ne treba propustiti posetu mestu Port Renfrew, iz kojeg se pruža pogled na otvoreni Tihi okean. Put od Viktorije dug je oko 100 kilometara, gotovo sve vreme putuje se uz šumu, a s puta se može spustiti na nekoliko plaža. Ređaju se - Frensh beach, Sandcut beach, China beach, Mistic beach, a potom i Sombrio beach, gde se neizostavno treba zaustaviti i uživati u pogledu na okean i surfere, kojih ima i leti i zimi. Nakon toga stiže se i do Botanical beach, na kojoj se u pravom smislu te reči može uživati, istraživati i uveriti u snagu okeana koji iza sebe, u smeni plime i oseke, stvara drugačiji i neobičan svet flore i faune. Priroda je netaknuta, a mnogi biseri skriveni.
Viktorija je, bez sumnje najveći i najposećeniji grad na Ostrvu Vankuver, a ona je i kulturni, administrativni i univerzitetski centar, tu su i zgrada Parlamenta, muzeji, pozorišta, biblioteke, parkovi, hoteli... Grad je veoma otvoren i gostoljubiv i u njemu žive ljudi različitih nacija, a ako to bogatstvo rezličitosti nekom i promakne, dovoljno je prošetati gradom i sve će biti kristalno jasno. Pun je parkova, zelenih površina, uređenih travnjaka, cvetnih aranžmana, raspoloženih ljudi.
Ugostiteljska ponuda u Viktoriji je veoma bogata i nije preterano reći da dolazi iz celog sveta. Uz hranu s ovog podneblja, može se uživati u onoj koja karakteriše gastronomiju Meksika, Japana, Koreje, Tajlanda, Italije, Grčke, Indije, Irske ... nesumnjivo za svakog ponešto. Za sada u ponudi još nema restorana u kojem se pripremaju jela iz Srbije, ali ko zna - jer na ostrvu, naravno, ima i onih iz naše zemlje, a na pedesetak kilometara smeštena je ekipa od Leskovca do Subotice. Tu su i susedi iz Republike Srpske i Severne Makedonije, pa nije čudo što je ajvar postao sve traženiji.
Od kamenoloma do bašte
Nešto što nikako ne treba propustiti je odlazak u The Butchart garden, Bučard vrt/bašta. Ova bašta nastala je na mestu nekadašnjeg kamenoloma, a zahvaljujući porodici Bučard postao je mesto uživanja u lepoti prirode, cveća i rastinja iz celog sveta. Nastala je dvadesetih godina prošlog veka, a od 2024. godne je Naconalno istorijsko mesto Kanade, u njoj se može videti više od 700 vrsta, više od milion biljaka, tu su ružičnjaci, Kineski vrt, Japanski vrt, Italijanski vrt... Bašta se prostre na oko 22 hektara i toliko je velika da ne može prilikom jedne posete sve da se vidi, a vreme provedeno u njoj proleti. Da mnogi koji posete ovu bašti dolaze u nju redovno svedoči i to što se može kupiti godišnja ulaznica, a da je svake godine vide mnogi potvrđuje i to što više od 500.000 ljudi prođe kroz kapije.
Kanađani, bar u ovom delu Kanade, mahom voze japanska vozila, uz naravno ona iz SAD, ali ima i evropskih automobila. Budući da su različitih gabarita i da, kao i svugde, nema dovoljno parking mesta, na pojednim parkinzima jasno su postavljena pravila gde se mogu parkirati mala vozila (small car). Parking se uglavnom plaća i to treba poštovati jer se na taj način izbegavaju kazne - koje nisu male. Inače, Kanađani veoma vode računa o pravilima ponašanja u saobraćaju, bez izuzetka propuštaju pešake čak i kada su udaljeni, sporija vozila propuštaju brža (a sve u okviru ograničenja brzine kretanja), a kada se začuje sirena bilo da je policijska, vatrogasna ili sirena hitne pomoći, vozači se istog trenutka pomeraju na desno da ih propuste i u uobičejnu vožnju kreću tek kad ta vozila prođu. Bez imalo nervoze.
Na Ostrvu Vankuver, uz Viktoriju valja videti i još neka mesta. Među njima se svakako izdvajaju - Nanaimo, lučki grad, udaljen oko stotinak kilometara od glavnog grada, Tofino, Sidni... Na ovom ostrvu je i rodno mesto Pamele Anderson - Lejdismit (Ladysmith), koje treba pogledati i zbog zgrada koje još uvek čuvaju nekadašnji izgled. Svakako treba posetiti i Dankan, gradić na putu od Viktorije ka Nanaimu - poznatom i pod imenom Grad totema koji se mogu razgledati (uz jasne oznake na putu) uz šetnju kroz mesto i tako se upoznati s tradicijom i umetnošću Prvih naroda, starosedelaca, koje su uradili savremeni umetnici i poklonili svom narodu i svim posetiocima.
Dobrila Mlađenović